While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

09 јануар 2010

Ptičarenje – lekcija 4

A ako se pitate kakva sad lekcija četiri... i kud se dedoše jedan, dva i tri... sećam se jedne priče o mladiću željnom znanja koji je otišao kod učitelja koji će ga podučiti zenu. Spremao je učiteljevu kuću, okopavao baštu, kuvao i prao, donosio vodu i posle nekoliko nedelja se zapitao kada će početi sa obukom. Posle nekoliko meseci usudio se i rekao: „Učitelju, ja samo spremam kuću, okopavam baštu, kuvam i perem i donosim vodu, a došao sam da učim zen. Kada će moja obuka da počne?“ Učitelj ga je blago pogledao i odgovorio: „Tvoja obuka je odavno počela, samo ti to još nisi shvatio.“


Ovde ste naučili koji su vam udžbenici potrebni, ovde čemu isprva služi beležnica, a ovde kako da izaberete dvogled. Vraćamo se beležnici – ako ste do sada već naučili da raspoznajete česte i obične vrste oko sebe, kako se to onda beleži?

Osnovne beleške uključuju datum, mesto, opažene vrste ptica i broj jedinki svake vrste (makar približno). Ti podaci kasnije omogućavaju da se odredi veličinu populacije u prostoru i vremenu, tj. broj primeraka određene vrste koji je u određenom periodu prisutan na određenom prostoru.

Pored datuma i mesta, vrsta i broja primeraka; dobro je zabeležiti i pol i uzrast ptica - ukoliko ih možete odrediti, primećenu aktivnost, kao i tip staništa u kome ste ih uočili (korisno je dodati opasku o stanju staništa i primećenom ljudskom uticaju), te doba dana i vremenske prilike (uključujući snagu i smer vetra) i imena drugih ptičara (koji mogu da potvrde vaše retke vrste).

Kako terenske beleške izgledaju? Sledi približan prepis jednog lista iz moje terenske beležnice:

* datum: 2. avgust 1996.

* vreme: 10:30-19:00

* lokalitet: Gornja Resava - od planinarskog doma ‘Lisine’ uz klisuru Resave (dno na 400 m n.m., na osojima raste bukva, na prisojima cer), te kroz kotlinsko proširenje do bukove prašume Vinatovače, pa uz padine Male (1.039 m) i Velike Bote (1.148 m) do trokrake raskrsnice na koti 881 m (Kučajske planine); povratak istim putem

* meteorološki uslovi: vedro, mirno i toplo

* posmatrači: NN, NN


* vrste:

- mišar Buteo buteo par kruži,1,1 (klisura)

- sojka Garrulus glandarius par (kli.)

- vodomar Alcedo atthis 1 (kli.)

- strnadica žutovoljka Emberiza citrinella Ž i 1 mladi (kotlina)

- crnogrla strnadica E. cirlus Ž, 1 mladi,1 (kot.)


Izgleda vam malo nepraktično zapisivati ime vrste ovako: mišar Buteo buteo? I jeste, zato se to obično skraćuje, neretko na šest slova latinskog naziva - prva tri slova roda, prva tri slova vrste (vi možete imati i svoje skraćenice, ovo je samo primer), pa spisak opaženih vrsta u stvari izgleda ovako:

* vrste:

- butbut par kruži,1,1 (klisura)

- gargla par (kli.)

- alcatt 1 (kli.)

- embcit Ž i 1 juv. (kotlina)

- embcir Ž, 1 juv.,1 (kot.)

Moguće zabune nastaju kod gavrana/ vrane Corvus corax/corone,otuda njih beležite corcorone i corcorax. Među evropskim vrstama ima još samo pet takvih slučajeva, ali je kod njih makar jedna vrsta retka kod nas, ako ne i obadve.

Skraćenica ‘Ž’ (ili ♀) označava ženku; ‘M’ (ili ♂) mužjaka; ‘ad.’ odraslu, polno zrelu jedinku (adultus); a ‘juv.’ (juvenilus) mladu jedinku u prvom pravom perju (tj. odbacila paperje, a tek sledećim mitarenjem će steći perje polno zrele odrasle jedinke - adultusa). Kod krupnijih vrsta, kojima je za sticanje polne zrelosti potrebno više godina, ‘imm.’ (immaturus) označava mladu, polno nezrelu ptica nakon prvog mitarenja, a pre sticanja perja adultusa.

Kako se na terenu ptice beleže redosledom kojim se viđaju, dobro je da od prvih dana steknete naviku da iza broja jedinki smesta pišete zarez, kako vam se ne bi dogodilo da dve opažene jedinke pretvorite u jedanaest ptica.

Нема коментара:

Постави коментар