SEOBE

Prošla je gnezdilišna sezona, veliki broj mladih se ispilio (usled teških kiša, manji broj nego obično) i kada pođete u prirodu, ptice su sada posvuda oko vas? Ili nisu? U stvari jesu – iako ih ne vidite. Kraj gnežđenja označio je i kraj označavanja teritorije pesmom ili letovima i ptice su postale teško uočljive. Da tu ne bude kraj, iako je za vas leto, pticama je već otpočela jesen. I seoba na jug. Pogledajte oko sebe i zapitajte se: koliko je već prošlo otkako ste videli poslednju crnu čiopu?

Jesenja seoba je sporija od prolećne, većini vrsta se ne žuri i otuda nećete viđati onakve velike koncentracije ptica na važnim odmorištima. Crne čiope su među prvima koje nas napuštaju, već krajem jula. U avgustu nas napuštaju i bele rode, a krajem meseća nestaće i pčelarice. Laste (seoska, gradska i bregunica) će nas napustiti u septembru. Uopšteno uzev, glavnina manjih ptica pevačica odlazi krajem avgusta i u prvoj polovini septembra, dok krupnije vrste, npr. čaplje, odlaze tokom septembra, pa i oktobra. Vrhunac prolaza crnih roda je krajem septembra i početkom oktobra. Ždralovi će nas preleteti ponajviše u novembru, dok  guske i patke stižu u novembru, a vrhunac brojnosti dostići će do sredine decembra. Slično je i sa zimovanjem malih vranaca na Savi u Beogradu - i njihov broj će svoj maksimum dostići do sredine decembra.

Ono što jeseni nedostaje u kvantitetu, nadomešćuje kvalitetom: pojavom retkih vrsta i zalutalih ptica. Mnoge vrste se kod nas viđaju samo tokom seobe, bilo prolećne, bilo jesenje: ždralovi, crni orlovi, belokrile čigre i druge. U karakteristične lutalice spadaju ređe patke, galebovi i čigre, te, posebno, šljukarice.

Gvaš (c) Szabolcs Kokay

Među šljukaricama na seobi, treba obraćati pažnju na jata velikih carskih šljuka: nije nemoguće da se među njima nađe i poneka kritično ugrožena tankokljuna carska šljuka (druga s leva), najređa vrsta Evrope - veruje se da je preživelo manje od 10 jedinki - a niko je nije video otkako je u Mađarskoj posmatrana pre 10 godina.