Odrasli, teritorijalni suri orao, foto © Brano Rudić Nedavno sam, ptičareći u rezervatu Garaf kod Barselone, video par penjača kako se, s dovoljno gvožđurije da usidre bojni brod, zaputio s parkinga ka najbližoj litici. I sam sam to nekad radio, pa se zamislim, okrenem ka svom vodiču i prokomentarišem kako je penjanje verovatno the most elaborate male (mating) display . Stiv se složio, slegnuo ramenima i dodao: “Šta sve radimo zbog devojaka...” Tada sam bio prilično lud za stenama (hm... lud sam i ostao) i istovremeno bezmalo nesvestan da, dok litice meni predstavljaju mesto za pumpanje ega i pražnjenje stresa, ista mesta predstavljaju pticama dom. U pravilu, nekim od najređih vrsta. I da penjački usponi u proleće, u sezoni gnežđenja, predstavljaju veliki izvor stresa za te ptice. Mladi suri orao, koji je još u lutanju, foto © Brano Rudić Naime, ukoliko se osete ugroženo, ptice mogu odustati od gnežđenja, bilo pre početka, bilo pošto su već položile