Ja sam se nekada bavio planinarenjem, pa ne razmisljam lovački,
vec sebično-planinarski, a hranu retko i nosim, pošto u prirodi nisam gladan
sve dok neko drugo pored mene ne krene da jede. I, ako temperature nisu
ekstremno visoke, nosim vrlo malo vode - tek koliko da otpijem par gutljaja i
onda smućkam kafu 2 u 1. A sta vi sve nosite, mimo baš ptičarske opreme, pitao
sam nedavno druge ptičare i dobio vrlo raznovrsne odgovore (od kojih sam neke
malo skratio):
M. – Od klope suvo i koštunjavo voće (badem, lešnik, suvo
grozđe, itd. pomešano), šešir + krema za sunce, čeona lampa je odlična stvar, šibice....
S. – Nikad se ne zna kad će karta i kompas da zatrebaju
[kompas nosim, ne znam ni sam zasto, kao talisman valjda – nit mi treba, niti
ga koristim, a imam ga kod sebe; prim. alb.]
B. – Ja nosim neke bombone ili voća pune džepove, pa klopu,
a vodu u sva četiri godišnja doba, onda rakiju od divlje kruške i kutiju
cigara. Komad od 2x1,5 zelenog platna i neku “sunđerastu sedu” - komadić tvrđe
presovanog sunđera, nije baš kao stolica, ali je malo i može da stane u svaki
ranac. [i ja nosim sunđerastu sedu - u Uradi sam sam kupio podlošku za klečanje
za baštovane (toliko dobra da mi je sad žao sto ne uzeh dve); liči na onu za
ispod vreće za spavanje, samo je duplo deblja, malo tvrđa i domenzija taman da
se sedne na nju; prim. alb.]
Ž. – Čokoladne bananice, vodu, winterfresh bombonice,
busplus karticu, kalijumovu so (u tabletama) - [morao sam da pitam čemu to
služi, pa saznao da] sprečava grčeve i bol u stopalima (i šakama) tako što
predstavlja neku protivtežu običnoj natrijumovoj soli. Zajedno sa šećerom i
vodom se stavlja u rastvor za sprečavanje dehidratacije, koji je naravno
odvratnog ukusa (so+šećer, bljak), a kada se koristi ovako odvojeno ima isti
efekat na rehidraciju, a ne dođe ti da povraćaš i dodatno se dehidriraš (kao
što sam ja onomad završio u bolnici).
G. – Pola litre vode. Bonžite, ne tope se kao čokolada, a
daju energiju. I naravno WC papir - ko je makar jednom bez toga ostao u prirodi
zna o čemu pričam :)
K. – Šeširić
za glavu ako je sunčano (pošto je sunce postalo bas jako i nezdravo) i kafetin
za svaki slučaj. Jednom me toliko bolela glava da nisam bila u stanju da vozim
nazad, a nisam ponela kafetin... nedelja, nigde apoteke da radi.. jedva sam
dobia od nekog dede na kraju... od tada nosim uvek.
Ajd’ samo jos da dodam, čisto kao zanimjivost, npr. u Švedskoj
ljudi kad idu u ptičarenje, obavezno nose sendviče, termos sa čajem i te sunđeraste
sede koje se stave pod dupe da se ne smrzne :)).. i tako se dovezu do neke
osmatračnice... rasprostru klopu i uživaju. Kod njih uglavnom nema to k’o kod
nas da se pešači kilometrima, nego kolima do osmatračnice i onda sendviči i čaj...
možda mala šetnjica okolo i to je to :p
Ž. – Analgin umesto kafetina, a čokoladne bananice umesto
bonžite (prijatnija tekstura). Na celodnevni teren dve flašice vode, a "po
gradu" jednu flašicu.
V. – Ja cesto nosim i rezervnu odecu. Ko je makar jednom
upao u hladnu vodu, zna o čemu pričam. Ja sam par puta bas loše prošao.
I. – Čudi me da džepni nožić niko još nije pomenuo? Za one
koji vole da se zavlače u žbunje ili trstike, tubica antibiotske masti i
nekoliko flastera za ogrebotine i površinske rane biće prava prva pomoć!
- · neko vreme smo stalno spremali sendviče, sad svrnemo u Imes na ‘lebac, jogurt i pola kile zidarske (naročito u Barandi, već nas poznaju. Sve Imes radnje mapirali u bližoj i daljoj okolini... :))
- · nosili stoličice na rasklapanje, ali nismo uvideli neku silnu vajdu, pa ih ne nosimo više
- · mentol bombone za mene, volim da muljam s vremena na vreme
- · kape kad je jako sunce ili vetar
- · kabanice kad se setimo (vrlo retko), neke tanke ko papir i tri broja veće pa smo k’o iz horor filma, ali rade posao
M. – Kamašne, mada, samo jednom sam ih obukao kad je bio
sneg, a uglavnom ih zaboravim...
Č. – Nož, luka i slanine, pljoska naravno! Što je najgore u
poslednje vreme često zaboravim vodu i ključ. Bitni su dvogled i fotoaparat.
N. – Za jednodnevni teren (od jutra do mraka/kad se vratim
do kola ili prevoza) sve treba da stane u ~30l ranac:
- · voda, jednu ili dve flašice hydroactive aqua viva
- · bonžita, tačnije bambi wellness - ko ne voli običnu bonžitu ima ih i sa skroz mlevenim semenom (doduše, preliveno crnom čokoladom, ali ipak se manje topi)
- · 'rana - u zavisnosti od toga koliko dugo planiram ostanak na terenu, obično kifle sa suvim mesom, kačkavaljem i maslinama (bez namaza koji bi se topio/curio/crkavao)
- · pinceta za krpelje, jer su nekad suviše mali za čupanje prstima/noktima (što inace nije baš pametno) - dok ne nabavim pravu čupalicu
- · autan, najjača moguća varijanta u spreju - iz gore pomenutog razloga + kome smetaju komarci
- · rezervna odeća (majica, pantalone i čarape) i obuća - obicno ostaje u kolima, ali kad nema kola mora i to u ranac. ne obavezno zbog upadanja ili gaženja kroz vodu (dešavalo se mnogo puta), već zbog kiše i rose, ili samo zbog rose - dešavalo mi se da budem do pojasa mokar kao da sam izašao iz vode (gaće uključujući)
- · alkohol ili bar vlažne maramice sa alkoholom, kada npr. sa manje uspeha preskačete bodljikavu žicu
- · toalet papir i/ili maramice, pre svega zbog polenske alergije
P. – Smoki i guarana, a od skoro i pljosku sa rakijom i
kutiju cigara, čisto zbog šumara i lovočuvara (mito i korupcija)
V. – Odnedavno, na terenu nosim am za dvogled [googlujte za
“binocular harness”, prim. alb.], koji težinu raspoređuje na leđa i ramena,
umesto na vrat. Nemate pojma kolika je to razlika, naročito ako nosite dvogled
10–12 sati dnevno.
G. – Telefon, kombinovani nožić, a umesto zaista obaveznog
toalet papira, najmanje jedan neotvoreni paketić papirnih maramica. Nekakav
lovački ili ribolovački prsluk mi je obavezna garderoba (imaju puno džepova u
koje svašta može da se smesti). Redovno nosim kapu ili šešir, a samo u
ekstremnim prilikama idem na teren bez gumenih čizama. Kad idem van Beograda,
nosim i ranac sa metalnom bočicom za vodu i jastuče od tvrdog sunđera. Pored
osnovne preobuke leti nosim i tanku kišnu jaknu spakovanu u omanji paketić sa
patent kukom da se može okačiti, kutijicu od filma punu soli, džepnu pljosku
rakije (obično sa travkama), mast protiv komaraca, antivirusnu mast, malo
flastera, blokčić i neku pisaljku. Hranu po potrebi, tek ponekad prepečenu
pločicu sa semenom lana, a na kraće izlete ne nosim ni vodu.
Za kraj, mimo osnovne opreme, moj spisak za teren uključuje:
- · ruksak (poslednjih godina nosim jedan sa onim lučnim ramom što ga odvaja od leđa i omogućava strujanje vazduha )
- · mobilni telefon (dopuniti bateriju prethodne večeri; voleo bih da mogu da sledim lovački savet da ga na terenu isključim, ali u mobilnom mi je i set ptičjih pesama za identifikaciju)
- · toalet papir / vlažne maramice (ako vas ne mrzi da vučete, baštovanski ašovčić kratke drške je zgodan da ga imate u kolima, da po potrebi iskopate rupu, i potom je, iz uljudnosti spram onih koji će tuda sutra proći, zatrpate; mada, ja nisam toliko uljudan)
- · čuturica / termos veličine za dve kafe (obično nosio čuturice sigg 0,3l, ređe 0,6l, sada nabavio termos-čuturicu od 0,4l, pa ću verovatno posle četvrt veka sa sigg tipom čuturica da pređem na nešto drugo – klasične čuturice gube svoje mesto u rancu pred najezdom plastičnih flaša koje mogu da završe u prvom kontejneru i ne morate da ih vraćate sa sobom)
- · par kesica kafe 2 u 1 / termos-šolja za kafu (bilo da ste sami ili u društvu, kafa je kudikamo više od pića, to je ritual, bezmalo institucija)
- · twix (kad nije toplo), sendvič
- · džepni nož (dugo nosio victorinox s kočnicom, sada nabavio opinel, pa ću već videti koji mi je praktičniji)
- · sunđerasta seda (uvek) / sklopiva stolica (često)
- · insekt repelent (u spreju, da može da se rasprši i preko pertli i čarapa, zbog krpelja; leti – uvek, osim kad zaboravim...)
- · sun block / grozđana mast (i jedno i drugo neredovno)
- · šibice ili/i upaljač (nisam pušač, al’ da se nađe, za svaki slučaj)
Коментари
Постави коментар