Nacionalni park jezero Kerkini je u stvari akumulacija na reci Strumi, nastala 1932. radi navodnjavanja okolnih njiva, sa istoka i zapada ograničena nasipima koji su 1980-ih dodatno uzdignuti i prošireni. Nalazi se na severu Grčke, oko 20 km od granice s Bugarskom (nedaleko od tromeđe sa Severnom Makedonijom). Predstavlja jedno od 10 ramsarskih, te jedno od 196 IBA područja Grčke.
Samo jezero leži na svega 35 m nadmorske visine (pa se zato retko ledi), dok se, severno od njega, planina Beles (na severnoj, bugarskoj strani: Belasica) uzdiže preko 2030 m. Na jugozapadu jezera se uzdiže 1180 m visoka planina Mavrovuni (poznta i kao Krusija). Jedno od najboljih mesta za ptičarenje je istočni nasip odakle se dobro vidi „delta“ Strume na mestu gde ulazi u jezero (vožnja nasipima je dozvoljena). Sezonske fluktuacije vodostaja idu do 5 metara, pa se tako i površina jezera kreće u rasponu od 5000 do 7300 ha.
Biodiverzitet jezera uključuje 128 vrsta dnevnih leptira, 33 vrste riba, 11 vrsta vodozemaca, 27 vrsta gmizavaca, preko 58 vrsta sisara (posebno se lako viđaju šakal Canis aureus i divlja mačka Felis silvestris), te preko 312 vrsta ptica. Od ptica, 137 vrsta čine gnezdarice, dok 163 vrste jezero koriste na seobi i zimovanju. Od zimovalica je možda najznačajnija praktično kompletna evropska populacija ugrožene male lisaste guske (Anser erythropus – do 140 jedinki) koja ovde provede najveći deo ili i celu zimu.
Zanimljivije vrste gnezdarica uključuju orla kliktaša (Clanga pomarina) i patuljastog orla (Aquila pennata), crnu lunju (Milvus migrans) i kratkoprstog kopca (Accipiter brevipes), crnu (Dendrocopos martius) i sivu žunu (Picus canus), pa čak i retkog planinskog detlića (Dendrocopos leucotos) po šumama Belesa. Obe vrste pelikana gnezde se na jezeru, na namenski izgrađenim drvenim platformama, betonskim splavovima i kamenitim ostrvima. Godine 2019. gnezdilo se skoro 250 parova kudravih (Pelecanus crispus) i oko 20 parova ružičastih nesita (P. onocrotalus).
U potopljenoj vrbovoj šumi u severnom delu jezera (“delta” Strume) nalazi se mešovita gnezdilišna kolonija 11 vrsta čija brojnost pojedinih godina dostiže i 9000 parova čaplji (siva Ardea cinerea, crvena A. purpurea, velika bela Casmerodius albus, mala bela Egretta garzetta, žuta Ardeola ralloides, gak Nycticorax nycticorax, a od skora i nekoliko parova govedarke Bubulcus ibis), ražnjeva (kašičar Platalea leucorodia, ražanj Plegadis falcinellus) i vranaca (mali Microcarbo pygmeus i veliki Phalacrocorax carbo). I u sezoni gnežđenja, posete čamcem s licenciranim vodičem su dozvoljene (videti: Smeštaj), a ptice na njih naviknute i ne pokaziju znake uznemirenosti. Takvi obilasci su posebno interesantni fotografima.
Prve ornitološke beleške iz “ravnica Strume” (pre izgradnje brane) potiču od britanskih oficira (Chasen, Sladen) koji su tokom Prvog svetskog rata bili stacionirani na solunskom frontu i koji su pored ostalog zabeležili brojne orlove krstaše (Aquila heliaca), kliktaše, belorepane (Haliaeetus albicilla) i patuljaste orlove.
Kako stići
Od Beograda do Kerkinija ima 650 km ukoliko idete preko Severne Makedonije (i samo jezero leži u Makedoniji, ali onoj grčkoj), odnosno 600 km preko Bugarske. Kroz S. Makedoniju nisam Kerkiniju prilazio otkako je otvorena nova deonica auto-puta iza Demir Kapije, pa ne znam iz prve ruke, ali isključujete se na poslednjem izlazu pre grčke granice (ne znam kako je označen) i potom idete na istok ka Valandovu i graničnom prelazu Star Dojran.
Ja preporučujem Bugarsku gde se na nekim deonicama auto-put još gradi pa se uključujete u magistralni put sa po jednom trakom u svakom pravcu, ali se ipak brže stiže. Budite pažljivi u saobraćajnoj zbrci kod Sofije; inače idete samo pravo za Kulatu kuda vas put i vodi. Tokom vožnje sam dugo po karti Bugarske pokušavao da pronađem taj grad, ka kome vode brojni putokazi, sve dok nisam shvatio da se tako zove granični prelaz ka Grčkoj.
Ukoliko ne želite sami da vozite, istraživanje nacionalnog parka može vam organizovati atinska ekoturistička agencija Natural Greece.
Smeštaj
Oko jezera Kerkini postoji par desetina hotela, koji su nabrojani na sajtu uprave nacionalnog parka. Ptičari preporučuju hotele Limneo u selu Hrisohorafa (istočna strana jezera), potom Erodios u Litotoposu (jug), Oikoperiigitis i Morphi u selu Kerkini (zapad), Nastou View i Viglatoras u Ano Poriji (severozapad) i Belles u Akritohoriju (sever).
Ja preporučujem Limneo u Hrisohorafi, koliko znam, jedini hotel na istočnoj strani. Vlasnik hotela, Nikos Galios, je odličan poznavalac jezera i znaće da vas posavetuje gde da tražite koju vrstu. Ako dolećete na aerodrom u Solunu, može da vas sačeka i doveze u hotel, a nudi i izlete čamcem (pretežno za fotografe, može i u sam cik zore). Tokom zimskih meseci pelikani su u svom najsjajnijem svadbenom ruhu i sve do polovine marta organizuju se specijalizovani izleti čamcima radi fotografisanja nesita.
Mimo svega toga, i sam položaj sela Hrisohorafa znači da nakon najkraće moguće vožnje (15 min) možete u zoru izaći na istočni nasip (kojim se onda polako krećete ka severu i ušću Strume), ali tako da imate sunce IZA leđa dok posmatrate ili fotografišete ptice na jezeru. A, kao što već znate, istočni nasip je najbolje mesto za ptičarenje na samom jezeru.
Kretanje u lokalu
Asfaltni putevi su dobri, a isto važi i za većinu makadamskih, uz izuzetak planinskih. Istočni (potez između sela Limnohori i Megalohori) i zapadni nasip (između sela Livadia i Kerkini) su savršeno prohodni, ali morate paziti na rupe, posebno kada se nakon kiša pretvore u bare kojima ne vidite dubinu. Ako planirate pun krug oko jezera, ostavite čitav dan za to jer krug iznosi 70 kilometara spore ptičarske vožnje uz mnogo zadržavanja.
Planinski makadami (ali i neodržavani planinski asfaltni putevi) su u pravilu loši. Jedini koji bih preporučio jeste onaj od sela Vironija do crkve proroka Ilije na nižim padinama Belesa (crkva se nalazi SZ od sela, skrećete poludesno na odvajanju s dva čempresa, pa nakon 1,2 km asfalta u oštroj desnoj krivini skrećete levo na makadam pored velikog platana, odatle do crkve imate 6,4 km, moguće gorske laste Ptyonoprogne rupestris, riđi mišar Buteo rufinus, sivi soko Falco peregrinus).
Od prevoznih sredstava, u lokalu možete iznajmiti kola, bicikl, kanu ili konja. Ako ostajete više dana, za samousluge i bakalnice preporučujem gradić Iraklio.
Posmatranje ptica
Jezero Kerkini nudi odlične mogućnosti tokom cele godine. Sada, tokom leta vodostaj počinje da opada i to je vreme za posmatranje velikih jata nesita i vranaca u ribolovu.
S početkom jeseni vodostaj je na najnižem nivou. Ružičasti nesiti na seobi postaju brojni, a raste i broj plamenaca (Phoenicopterus roseus – maksimalnu brojnost dostižu u novembru). S početkom oktobra stižu skandinavske male lisaste guske (najbolje ih je tražiti sa istočnog nasipa, mada se teleskopom mogu posmatrati iz pristaništa u Mandrakiju), a pojavljuju se i prvi crni orlovi (Clanga clanga). Stižu i šljukarice i ždralovi (Grus grus).
Zimu karakterišu velika jata pataka i gusaka, uz koje se obično zadržavaju crni orlovi, belorepani, te poneki krstaš i suri orao (Aquila chrysaetos). Među ređim patkama sreću se prevez (Netta rufina), te mali (Mergelus albellus) i srednji ronac (Mergus serrator). Tada kudravi nesiti prilaze ribarima dok ovi izvlače mreže, pa ih ribari hrane ribom ispod zakonske granice za ljudsku upotrebu, zbog čega su i zimske fotografske ture čamcem jako uspešne. Krajem januara nesiti i vranci polako zauzimaju gnezdilišne teritorije.
U proleće raste vodostaj, pa tokom marta plamenci napuštaju područje (voda postaje preduboka za njihovu ishranu). Tokom ranog proleća se veliki broj (i do 3000) ružičastih nesita seli preko jezera. Neobično za nas, naviknute na 5 do 10 parova ćubastih gnjuraca (Podiceps cristatus) na ribnjačkim jezerima, ovde se gnezdi više stotina parova ćubastih gnjuraca, čiji je broj ograničen jedino dostupnošću teritorija. Po planinama se gnezde crne rode (Ciconia nigra), zmijari (Circaetus gallicus), kliktaši i kratkoprsti kopci, sivi soko, kao i osam vrsta detlića.
Krug oko jezera
Kako je moja baza u Hrisohorafi, tako ću vam i krug oko jezera (70 km) predstaviti počev odatle, idući nasuprot kazaljkama na satu. Zamisao je da istočni nasip obiđete rano ujutru, da vam sunce ostane pozadi (i desno, dok posmatrate jezero s vaše leve strane), potom istražite ušće i nasipe duž Strume, mozda i padine Belesa, pa da ručate/osvežite se u železničkoj stanici pretvorenoj u tavernu u Vironiji (u njoj je bilo potpisano primirje u Prvom svetskom ratu) i zapadni nasip obiđete kasnije popodne, kako bi vam sunce ostalo sa desne strane dok vi pretežno gledate ka jezeru s vaše leve strane.
1 Istočni nasip (Limnohori - Megalohori): Hrisohorafa ima i svoj izlaz na nasip, pored crpne stanice koja upumpava vodu u kanalsku mrežu i koja zna da upumpa i sitnu ribu, pa osvane prepuna gladnih ptica. Kanal koji vodi do nje obično krije čapljice (Ixobrychus minutus). Odatle možete desno/severno nasipom, no, kako ta središnja deonica nasipa nije posebno produktivna (ćubasti gnjurci i kudravi nesiti dominiraju), ja najčešće odem do sledećeg sela, Limnohorija, pa odatle izađem na nasip, i nastavim desno, ka ušću Strume. Tokom narednih 6,4 km ćete sretati obe vrste nesita, plamence, čaplje, vrance, sive (Iduna pallida) i žute voljiće (Hippolais icterina), sivog (Lanius minor) i crvenoglavog svračka (L. senator), zimi male lisaste guske i crne orlove, pa čak i guske crvenovoljke (Branta ruficollis). Ne žurite i gledajte na sve strane.
2 Ušće Strume: Kada dođete do šumarka sa nekoliko piknik-stolova, možete pravo asfaltom ka Megalohoriju i dalje, mostu kod Vironije, ali ukoliko nije bilo kiše i bara, skrenite zemljanim putem između dva šumarka, pa njime dalje ka obali Strume i levo ka jezeru. Tu se sreće kliktaš, ponekad i sivi soko, šljukarice, čaplje, uz nešto sreće i ražanj, kao i čigre, ždralovi, crne rode.
3 Nasipi južno od mosta na Strumi: Kada završite sa ušćem Strume, možete jednim od više zemljanih puteva duž obale uzvodno ka mostu. Travna staništa su mesto za ćurlikovca (Buthinus oedicnemus), čaplju govedarku, malu ševu (Calandrella brachydactyla), stepsku trepteljku (Anthus campestris, itd. Ali, pre nego što pređete most, istražite nasipe i močvare na južnoj obali, i nizvodno i uzvodno od mosta (detlići, muharice, itd).
4 Nasipi severno od mosta na Strumi: Sam most je neobičan jer ima samo jednu traku, ali sa proširenjem u sredini koje omogućava mimoilaženje, takođe i zaustavljanje radi ptičarenja s mosta. Pošto pređete na severnu obalu Strume, oko vas će se na obe strane granati tri paralelna nasipa koje vredi slediti zbog detlića (npr. crna, siva i zelena žuna), grmuša i muharica, u proleće i zbog orlova kliktaša, čapljica, uz nešto sreće i sivog barskog petlića (Porzana parva).
5 Severna obala jezera (Mandraki): Kada stignete u selo Vironija, možete na istočnom kraju da skrenete asfaltom ka kamenolomu na obroncima Belesa (suri orao, nekih godina buljina Bubo bubo, crnoglava Emberiza melanocephala i strnadica kamenjarka E. cia), ili iz zapadnog dela sela već pomenutom rutom ka crkvi proroka Ilije. Kako ovde opisujem krug oko jezera, krenućemo asfaltom na zapad, ka selu Mandraki. Usred sela postoji skretanje nizbrdo označeno putokazom za “Mandraki port”. To je pretežno zimska tačka odakle se broje male lisaste guske, jata pataka i plamenaca, ponekog crnog orla (teleskop obavezan). Leti su tu čaplje, čigre, nesiti. Odatle se vide i pelikanska ostrva i platforme.
6 Zapadni nasip (Livadia – selo Kerkini): Kada prođete Livadiu (brojna gnezda belih roda Ciconia ciconia u kojima se gnezde španski vrapci Passer hispaniolensis) i krenete na jug, pre farme bivola se neugledan asfalt odvaja levo, pratite ga i njime se popnite na nasip. S vaše leve strane je prostran muljeviti sprud sa šljukaricama, praćem plićacima s brojnim čapljama i patkama, da u nastavku, u dubljoj vodi stoje plamenci, a nesiti su potom raštrkani svuda po dubljim delovima. Odatle idete 5,2 km do pristaništa u Kerkiniju, gde možete da siđete na asfalt, ili nasipom do njegovog kraja, 7,2 km, i ušća rečice Kerkinitis. Ovo je potez za sredozemnu crnoglavu grmušu (Sylvia melanocephala), ili sredozemnu beloguzu (Oenanthe hispanica).
7 Ušće Kerkinitisa i sprudovi Korifudija: Leti se ovde nižu čaplje i mali vranci, a ume da nadleti i poneki kliktaš. U nastavku su muljeviti plićaci sa nesitima, senicama vugama (Remiz pandulinus), sredozemnim beloguzama i vinogradskim strnadicama (Emberiza hortulana); zimi planinske trepteljke (Anthus spinoletta), barske šljuke (Gallinago gallinago), ali i sede sprutke (Calidris temmnickii).
8 Put od Korifudija do Litotoposa: Ovo je izrazito vijugav obalni put i iza svake krivine je moguće iznenađenje, bilo u vidu zanimljive ptice, bilo u vidu bezobzirnog vozača s nogom na gasu. U planini Mavrovuni se gnezde patuljasti orlovi, zmijari i kliktaši, crne lunje, mišari i kopci. Približno na sredini ove deonice se odvaja loš zemljani put koji možete donekle pratiti uzbrdo. Tu se sreću grmuše crvenovoljke (Sylvia cantillans), crnogrle strnadice (Emberiza cirlus), a više u pobrđu i strnadica kamenjarka i senica šljivarka (Poecile lugubris). Još više, sreću se dugorepi (Lanius nubicus) i sivi svračak.
9 Litotopos je selo na samom jugu jezera, u kome je izgrađena brana na Strumi. Tu je dubina jezera najveća, pa je ovo praktično ostaje tek zimsko područje za patke ronilice. Zimi se nesiti ovde približavaju ribarima, a u proleće se ćubasti gnjurci gnezde uz samo pristanište.
10 Završna deonica od brane pa duž nasipa istočnom obalom ka severu i Hrisohorafi (neugledan zemljani put se sa istočne strane penje na branu i nastavlja nasipom) nije posebno zanimljiva, osim možda u proleće za gnezdeće pevačice.
I za kraj, kada planirate odmor u Grčkoj, jezero Kerkini vam se baš zgodno isprečilo na putu za Tasos, ili za Sitoniju…
Vodič je prvobitno objavljen u Detliću br. 17, popularnom časopisu za ljubitelje divljih ptica koji izdaje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (Novi Sad 2020).
Коментари
Постави коментар