While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

13 јануар 2010

15 minuta Dunava


Dunav ispred Beograda je prava zamka za ređe vodene ptice. Prvo mi je B. javio da je prevez i dalje u jatu riđoglavih pataka ispred sportskog centra 25. maj, pa sam ga ugledao čim sam došao. Većina pataka je na vodi držala kljun ispod krila i glavu položenu na leđa. Ni prevez nije bio izuzetak, no njegova narandžasta glava je upadljivo odudarala od okolnih riđih. Taako.. štiklirana i poslednja patka koja se viđa kod nas.

Skeniram durbinom jato, neobična patka ronilica... crne glave zelenog odsjaja i svetlih, smeđim prošaranih bokova – morska crnka, mužjak uzrasta prve zime i još nepotpunog perja odrasle ptice. Sada ja njemu javljam za morsku crnku... i to već ide tako, naizmenično. Retko stignemo da odemo zajedno, ali svako malo jedan drugom javljamo ređe vrste. I sada on razmišlja kako da ugrabi slobodno vreme da pre mraka stigne do 25. maja.

Na parkingu otsutno ulazim u kola... neobično taman galeb se spušta do vode... da kandžama – a ne kljunom, pokuša nešto da uhvati! Ni 40 m od obale Dorćola, odrasli orao belorepan sjajnobelog repa (mlađim, još nezrelim pticama rep je taman) s nekoliko zamaha ogromnih krila grabi visinu i odlazi u pravcu druge obale Dunava. Belorepani se lako viđaju, ali videti ga na takvoj blizini i bez dvogleda, prava je privilegija.

Sve to je trajalo možda petnaestak minuta, a onda sledi povratak u grad, čeka me jedan sastanak. A kako ste vi proveli pauzu za kafu?

Нема коментара:

Постави коментар