While I love this blog, I now pretty much only write on 10000birds.com and would love to see you there.

13 јануар 2010

15 minuta Dunava


Dunav ispred Beograda je prava zamka za ređe vodene ptice. Prvo mi je B. javio da je prevez i dalje u jatu riđoglavih pataka ispred sportskog centra 25. maj, pa sam ga ugledao čim sam došao. Većina pataka je na vodi držala kljun ispod krila i glavu položenu na leđa. Ni prevez nije bio izuzetak, no njegova narandžasta glava je upadljivo odudarala od okolnih riđih. Taako.. štiklirana i poslednja patka koja se viđa kod nas.

Skeniram durbinom jato, neobična patka ronilica... crne glave zelenog odsjaja i svetlih, smeđim prošaranih bokova – morska crnka, mužjak uzrasta prve zime i još nepotpunog perja odrasle ptice. Sada ja njemu javljam za morsku crnku... i to već ide tako, naizmenično. Retko stignemo da odemo zajedno, ali svako malo jedan drugom javljamo ređe vrste. I sada on razmišlja kako da ugrabi slobodno vreme da pre mraka stigne do 25. maja.

Na parkingu otsutno ulazim u kola... neobično taman galeb se spušta do vode... da kandžama – a ne kljunom, pokuša nešto da uhvati! Ni 40 m od obale Dorćola, odrasli orao belorepan sjajnobelog repa (mlađim, još nezrelim pticama rep je taman) s nekoliko zamaha ogromnih krila grabi visinu i odlazi u pravcu druge obale Dunava. Belorepani se lako viđaju, ali videti ga na takvoj blizini i bez dvogleda, prava je privilegija.

Sve to je trajalo možda petnaestak minuta, a onda sledi povratak u grad, čeka me jedan sastanak. A kako ste vi proveli pauzu za kafu?

Нема коментара:

Постави коментар