Kiša se smenjuje s vetrom, a svako malo udruženim snagama zagorčaju dan onima koji su dovoljno ludi da ga, uprkos vremenu, žele provesti u prirodi. A ima takvih dana, kada naprosto moram izaći iz kuće, moram izaći iz grada. S druge strane, ptice vole slabu kišu i veoma su aktivne po takvom vremenu, ali je u tim uslovima otežano korišćenje dvogleda. Ova kiša je, doduše, tek na momente bivala slaba... Međutim, većina ptica ne voli jak vetar i tada ostaje u zaklonu. A današnji vetar majski bio je bezmalo zimski zloban....
Ako vas ipak nešto tera da odete u prirodu, pokušajte s ptičarenjem iz kola. Automobil je odličan zaklon, veliki broj vrsta gotovo ne reaguje na njih. Kola omogućavaju da pokrijete veće prostranstvo i širi izbor staništa u istom danu. Pogodna su naročito za otvorene terene i krupnije ptice. Svakako je poželjno da imaju nešto višu šasiju i bravljenje diferencijala, pogon na sva četiri točka da ne pominjem, ali ja sam i običnim Yugom savladao makadame Zlatara, Beljanice i Kučajskih planina. Ne pokušavam da kažem kako obično putničko vozilo sve može, ali džip, ma koliko poželjan, najčešće nije nužan.
Planirajte rutu, koliko je to moguće, tako da ujutru idete ka zapadu a popodne ka istoku, tako da vam sunce sve vreme bude za leđima (ne videh danas niti “s” od tog sunca, al’ ipak..). Izbegavajte prometne saobraćajnice, a poželjno je da se duž puta sa kojeg ćete posmatrati ptice pružaju bandere – mnoge ptice se odmaraju/osmatraju sa žica. Vozite polako, 30 do 40 km/h (i ne obraćajte pažnju na ludake koji vas besomučno pretiču). Zaustavljajte pre ili posle opažene ptice, nikako uz nju jer će verovatno odleteti. Vozite otvorenih prozora (hmm... osim po kiši i vetru), to olakšava upotrebu dvogleda i omogućava da čujete ptice i kada ih ne vidite. I onda kada ih ne vidite, zaustavite, osmotrite i oslušnite (posebno pokraj bara, mostova, strmih odseka…).
A ako vi držite volan, pustite nekog drugog da osmatra i upozorava na ptice. Ne zaustavljajte na putu, uvek parkirajte sa strane, makar vam ptica odletela u tih nekoliko sekundi. Jedan biolog je, diveći se surom orlu, u Sićevackoj klisuri razbio kola o zidanu bankinu. Drugi je, prateći pogledom patke, parkirao svoja usred bare. Verujte mi na reč, ne želite da budete treći.
Коментари
Постави коментар