Пређи на главни садржај

Knjige i aplikacije za pametne telefone za dž.


Ključevima – priručnicima za identifikaciju ptica sam se u više navrata bavio, ali sam tada opisivao knjige dostupne u domaćim knjižarama. No, godine su prošle, a po tim knjižarama se, tada nova i stidljivo ponuđena odeljenja prirodnjačkih izdanja pogasila i svela na one priručnike za kučkare i mačkare, te za držače ptica po kavezima, što sa prirodnjačkom literaturom ima veze koliko i Stari zavet sa Poreklom vrsta.

Ovako ili onako, Collins 2 (Collins Bird Guide - Svensson, Mullarney & Zetterström) je oduvao konkurenciju s polica i iz terenskog ranca, pa, iako te knjige čuvam iz sentimentalnih razloga, sve ih ređe koristim. No, ova knjiga je velika i teška koliko i Ptice juga Afrike ili Ptice Indijskog potkontinenta – a svaka od tih pokriva bar dva puta više vrsta. Moja averzija prema debljini ove knjige ide dotle da na putovanja nosim i svoj omiljeni Beasley ključ (The New Birdwatcher's Pocket Guide to Britain and Europe - Peter Hayman, Rob Hume) koji bukvalno staje u džep košulje, pa tada Collinsa ostavljam u kolima kao backup.

Postoje još dva izdanja posebno preporučljiva potpunim početnicima, pa i malo iskusnijim: Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja (Dragan Simić, Slobodan Puzović) i Ptice Hrvatske i Europe sa Severnom Afrikom i Srednjim Istokom (Heinzel, Fitter & Parslow).
Poslednjih godina su se pojavili ključevi kao besplatne aplikacije za pametne telefone. Moja omiljena je Aviasoft (http://www.aviasoft.co.uk/), koja nudi ključeve za ptice i cveće, insekte i drveće, gljive i gmizavce, itd. Ja sam instalirao samo ptice, radi odlično i ne usporava telefon (koji je već i bio iritantno spor, pa tu ne vidim razliku). Mimo onoga što nudi papirno izdanje Collinsa, Aviasoft daje i po jednu fotografiju svake vrste, te kratke audio klipove (10-30 sec) svih vrsta Zapadnog Palearktika. Lako se pretražuje (to ovako izgleda), posebno zgodno kod audio klipova (od ranije sam imao glasanje mnogih vrsta u telefonu, ali je tada potraga za željenim fajlom predugo trajala), jedino što na mom ekranu (HTC Wildfire) tekst deluje nepregledno jer tone ispod providnih strelica za navigaciju unutar programa, što, verujem, nije u tolikoj meri slučaj kod većih telefona. Nisam stekao utisak da mi pametni telefon može zameniti papirni ključ (recimo, u knjizi mi se nikad nije ispraznila baterija), ali mi se mnogo dopada da čitav ključ za ptice uvek imam u džepu. 
Da se još jednom vratim na te audio zapise; ja se njima služim samo kada u prirodi čujem neku pesmu, pa sumnjam na jednu ili dve vrste i želim da utvrdim koja je. Izuzetno sam se njima dva puta (bez uspeha) služio za dozivanje noćnih ptica, u nadi da će mi odgovoriti na zov. Činjenica je da se ti klipovi mogu koristiti i u šumskim staništima za provociranje teško primetnih vrsta, kako bi usred sezone gnežđenja došle da oteraju ono što doživljavaju kao suparničkog mužjaka na svojoj teritoriji – vas, no, u te svrhe ih treba koristiti što ređe, samo u cilju naučnog istraživanja, ali ne i puke zabave. Naime, ptica ima pametnija posla nego da vas tera – doziva ženku, tera konkurenciju i čuva teritoriju (sve to – istom epsko-lirskom pesmom), traži hranu za mlade i sl. Mnoge vrste će, suočene s elektronskim konkurentom, narednih dana više vremena posvećivati oglašavanju zauzeća teritorije pesmom, a na uštrb drugih aktivnosti, pa i potrage za hranom, smanjujući tako mladima izglede za preživljavanje. Više o etičnoj upotrebi audio klipova pročitajte ovde
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све