16 фебруар 2015

14. februar ili 50 nijansi sive

Parental Guidance: 16+
Warning: Strong Content 

Čitam pre neki tekst u novinama o najavi osavremenjivanja beogradske deponije komunalnog otpada u Vinči. Urednik poslao novinare na teren, a svako drugo opažanje vrednog mladog pera bilo je: taj smrad, joj što smrdi, baš smrdi, ovde smrdi i tako redom. Pade mi na um onaj vic, pa joj u sebi kažem: sestro slatka, ako si ’tela da ti miriši, trebala si u cvećare, a ne novinare. 

Foto (5) copyright Snežana Panjković
A i ne smrdi uopšte, ili bar išta više nego kanta za đubre u vašoj kući. Isti je to otpad. 

Eee... a sećam se kako sam tražeći ugrožene indijske supove u Ahmedabadu obišao deponiju na koju odlažu uginule krave, da meso, koje ne koriste, tu istruli. E, to jeste smrdelo. Zaista. U odnosu na to, običan komunalni otpad miriše. 


No, vratimo se naslovu. Kako ornitolozi provode Dan zaljubljenih? Hmm... neki vrlo pažljivo proučavaju 50 nijansi sive. Tako nekako sam, idući od jednih do drugih sivih leđa, ili od svetno sivih običnih galebova (gore), preko tamnije sivih sivih galebova pronašao i jedna skoro crna leđa mrkog galeba

Ptica je bilo bar upola manje nego u januaru, no, preključe smo prstenovali 207 galebova (200 običnih i 7 sivih), što je u nacionalnim razmerama verovatno novi rekord za jedan ornitološki radni dan na deponiji. Mimo galebova, posmatrane su i dve bele rode koje su odlučile da tu zimuju, a iznad nje kruženje mladih orlova belorepana (ali ne i sletanje). Akciju su izveli članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Lige za ornitološku akciju i Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, a koristim priliku i da se na razumevanju i podršci naučnim istraživanjima zahvalim javnom komunalnom preduzeću Gradska čistoća. 

Po povratku s terena, zamolio sam učesnike za utiske. Evo nekih:

Snežana Panjković:  O kako čaroban dan, ptice pevaju... ovaj, krešte, galame, lete u ogromnim jatima, svađaju se, ganjaju se, jedu šta stignu, preturaju šta nađu. Miomirisi razni, pravi deponijski. Srećom vetar piri, a i nos se brzo navikne. Društvo odabrano, zna se ko šta radi i gde treba da bude, atmosfera vedra, osunčana baš kao nebo nad nama. Radnici i kamioni svepristuni, ali niko nikom ne smeta, svako u svoje. Majstori prstenovači, asistenti popisivači, šegrti dodavači, poneki uslikači. Svi posmatrači i svi srećni u galebarskom raju. Galebova bistrih očiju, dugih krila i oštrih tankih pincetastih kljunova na sve strane. Kad uštinu zvezdice zaplešu nad glavom. Lepi, svi do jednog. Ma divan dan, kad vam kažem!


Draženko Rajković:  Ornitolozi i ljubitelji ptica nikad srećniji jer su akciju obeležavanja galebova izveli po PS-u. Sa stilom. Bez poteškoća kakve bi recimo izazvala zaglavljena riblja kost u grlu. Svi siti i sekundarci na broju. I ovi domaći, ali i galebovi koji su imali velikog razloga za zadovoljstvo: nakinđurili su se novim nakitom u više nijansi i jeli su šunkarice, slaninice, ribe i drugih ''ukusnih'' đakonija do mile volje. 

Sandra Ilić:  Otišla sam odatle sa nekim čudnim osmehom i osećajem nekog čudnog zadovoljstva :) ...kontam da me neko od "domaćina" čuje sada pomislio bi da nisam baš u vinklu. Sve u svemu, akcija je prošla sasvim dobro. Novi (jaki) utisci...neko mi jednom reče "sve to stoji - đubre, smrad, ali za života treba videti i doživeti to"...i eto, slažem se apsolutno. Svako ko ima bilo kakvih dodira sa prirodnim naukama (pa čak i nekim društvenim) treba da vidi i taj poseban ekosistem.


Veliko hvala Draženku i albicilli što su nam, u sklopu svojih uobičajenih akcija, omogućili da i mi vidimo samu akciju hvatanja i prstenovanja, kako "bižuterije" tako i onih vrednijih "komada" galebarije, i eto, želim nam da u sledećoj sličnoj akciji bude (pored tone malih) mnogo više ovih drugih (mislim da se albicilla slaže) :) a današnjim junacima da žive i dožive da im neko očitava prstenove hiljadama kilometara dalje još xx godina unapred. stvarno je bilo dobro :)

23 децембар 2014

IZLIVANJE NAFTE U VRTU EDENSKOM

Sanderban (na bengaliju „prekrasna šuma“) je močvara mangrova veličine Kipra, jedna od tri najveće na svetu. Nalazi se na granici Indije i Bangladeša, između Kolkate i Dake, i predstavlja zajedničku deltu više reka, od kojih se veličinom izdvajaju Gang i Bramaputra. O ptičarenju u prekrasnoj šumi sanjam otkako su mi dragi prijatelji T. i H. pričali o tome kako su se brodićem zaputili na vikend u lavirintu reka i rukavaca, pa usled poplavnih voda koje su se sjurile s Himalaja, morali da tamo ostanu nedelju dana. A tamo je i najveća gustina ugroženih tigrova po kvadratnom kilometru, ujedno poslednja populacija koja nastanjuje mangrove i prema poslednjem cenzusu iz 2011, ima ih oko 270.

Sanderban (NASA/Wikimedia Commons)
Dodajte na tu sliku i 315 vrsta ptica, te 42 vrste sisara – uključujući ranjivog iravadskog i ugroženog  indijskog rečnog delfina, 61 vrstu vodozemaca i gmizavaca – uključujući i morskog krokodila (koji više voli rečna ušća nego more, iako se otiskuje i podalje od obale), preko 150 vrsta riba koje se komercialno eksploatišu i 334 vrste vaskularnih biljaka. I recite mi sada, ne poželite li da se i sami otisnete u lavirint rukavaca?

Ako imalo poznajem svoje čitaoce, znam da želite. E, sad dodajte ovoj slici, crno na zeleno, i izlivanje nafte. Devetog decembra je u magli došlo do sudara dva broda, od kojih je jedan bio tanker iz koga je iscurilo 350 tona nafte i to pravo u rezervat delfina Čandpai; gde je providba inače zabranjena, ali kako je usled niskog vodostaja plovni put postao neprohodan, kapetani su navigali kuda im drago. A baš ovo kuda-im-drago područje predstavlja utočište za ugrožene ptice vodenih staništa kao što su pegavi zelenonogi sprudnik Tringa guttifer, žalar kašikar Eurynorhynchus pygmeus, indijski vodosek Rynchops albicollis, indijska riđoglava patka Aythya baeri i Palasov belorepan Haliaeetus leucoryphus. Mimo njih, upravo je u Sanderbanu jedna od poslednjih većih populacija ugrožene srednje veslare Heliopais personatus i zato se ovo područje smatra jednim od najvažnijih za dalji opstanak ove vrste (izvor). 

Srednja veslara fotografisana u Maleziji (Wikimedia Commons)
Međutim, ovoj slici nešto i dalje nedostaje – ljudi. Od oko četiri miliona stanovnika Sanderbana, gotovo milion živi u šumi i od šume i reka, u kojima riba i rakovi sada umiru. A više od 80% belančevina životinjskog porekla u ishrani stanovnika Bangladeša potiče upravo od ribe, pretežno slatkovodne. Ribom i rakovima se ne hrane samo ljudi, već i srednja veslara i rečni delfini. Prva naduvena strvina delfina primećena je kako pluta kojih 25 km od mesta izlivanja nafte (izvor). 

Foto (c) Arati Kumar-Rao
Kako se stanovništvo nosi s ovom nesrećom bez presedana? Mimo ekološke katastrofe, lokalni ribari se suočavaju s visokim rizikom po zdravlje, čisteći naftu bez ikakve zaštitne opreme, pa su deca već počela da povraćaju da se razboljevaju. Naime, mlađi razlivenu naftu sakupljaju tanjirima, loncima i kazanima, pa čak i sunđerima i lopatama (izvor), dok ribari to čine mrežama. Uprkos krajnje primitivnoj i rizičnoj metodi rada, jedna sedmina razlivene nafte je do sada prikupljena, ali samo iz glavnog, a ne i iz bočnih rukavaca. 

Foto (c) Arati Kumar-Rao
Jasno je da lokalne vrasti niti imaju predstavu kako, niti resurse da se sa ovom sutuacijom izbore. Ipak, Bangladeš se ubrzano razvija, a jedna od snažnijih grana jeste izvoz ribe i škampa, koji će se verovatno naći na udaru ovog akcidenta, usporavajući zahuktali privredni rast. U prirodnoj sredini, škampi su vezani za mangrove koji im, kao i ribi, obezbeđuju bezbedno mrestilište. Ovdašnje šume mangrova obezbeđuju 45% drvne građe i ogreva koji se koristi u zemlji, kao i 41% prihoda od šumskih proizvoda. Najzad, mangrovi predstavljaju i zaštitni pojas koji nisku i izloženu obalu štiti od talasa tokom visokih plima, kao i od ciklona i drugih nepogoda. 

Ali, i ovi “dobri” mangrovi su takođe ugroženi izlivanjem nafte. Ovo drveće ima specijalizovano vazdušno korenje koje štrči iz muljevitog tla poput disaljki, tj. unosi u biljku vazduh iz koga dalje, putem osmoze, raznosi kiseonik. Kada je vazdušno korenje prekriveno naftom, ono ne može da vrši svoju ulogu i drvo se suši i umire. Smit i Mansur, stručnjaci Wildlife Conservation Society, predviđaju smrt manjih mangrova duž same vode u narednim mesecima, te starijih stabala tokom narednih godina, posebno ako se iznova nađu pokrivena naftom koja se cedi iz nataloženih nanosa (izvor). 

Foto (c) Arati Kumar-Rao
I za kraj, odmaknite se malo unazad da sagledate celu sliku: Sanderban je Ramsarsko područje i rezervat biosfere, a nalazi se i na UNESCO listi svetske baštine. U ovom trenutku, Bangladeš čini sve što može. Pitanje koje mi se vrzma po glavi jeste, šta će Svet učiniti povodom baštine sveg čovečanstva?

* Većina podataka čiji izvor nije citiran potiče s Wikipedije.

Desno: iravadski delfin snimljen u Kambodži (Dan Koehl/Wikimedia Commons)

Najbolji članak koji sam o ovom akcidentu pronašao: Mongabay 

Takođe pročitajte i NationalGeographic