28 август 2014

A šta u Đerdapu može da se vidi od ptica?

Svi znaju za tvrđave i arheološka nalazišta Đerdapa, pa na to neću trošiti reči, ali – šta je s pticama ovog područja?

Nacionalni park Đerdap
Krenimo, ipak, od početka. Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. Mimo ptica, o kojima ću kasnije, park nastanjuju i krupni sisari: divokoza, ris, medved i vuk. Širina parka (sever-jug) iznosi u proseku samo oko 6 km, ali zato dužina (istok-zapad) dostiže i svih 100 km, obuhvatajući Dunav, čija širina u parku oscilira od 5 km do samo 150 m, i obalne planine, koje sežu do oko 800 m.n.m. 

Praktikalije: Golubac predstavlja vrata Đerdapa, a od Beograda je udaljen 130 km ili oko dva i po sata vožnje. Ako vam je rezervoar pri kraju, nemojte da propustite tamnošnju benzinsku pumpu, jer je sledeća 60 km dalje, u Donjem Milanovcu. Možete npr. u petak popodne da stignete, prespavate u parku i u subotu rano ujutru krenete u ptice. Za spavanje, kod Brnjice postoji kamp Toma (ako vam ne odgovara šator, imaju i četvorokrevetne bungalove), na Kapetan Mišinom bregu je poznati pansion (s verovatno najboljom kuhinjom u okolini), a po skoro svim selima između Golupca i Milanovca ima soba za izdavanje.

Crvenoglavi svračak, Boljetin, juna 2014.
Ptice: Iako je najproduktivniji period za posmatranje ptica ovde sezona gnežđenja, tokom maja i juna, Đerdap je značajno područje kako za gnežđenje, tako i za seobu i zimovanje ptica. Do sada je  u parku zabeleženo oko 170 vrsta: osičar Pernis apivorus, belorepan Haliaeetus albicilla, zmijar Circaetus gallicus, orao kliktaš Aquila pomarina, suri orao Aquila chrysaetos, patuljasti orao Hieraaetus pennatus, jastreb Accipiter gentilis, crna lunja Milvus migrans, sivi soko Falco peregrinus, leštarka Bonasa bonasia, prdavac Crex crex, golub dupljaš Columba oenas, grlica Streptopelia turtur, ćuk Otus scops, buljina  Bubo bubo, dugorepa sova Strix uralensis, bela čiopa Apus melba, siva žuna Picus canus, planinski detlić Dendrocopos leucotos, srednji detlić Dendrocopos medius, mali detlić D. minor, šumska ševa Lullula arborea, gorska lasta Hirundo rupestris, daurska lasta Hirundo daurica, vodenkos Cinclus cinclus, belovrata muharica Ficedula albicollis, senica šljivarka Parus lugubris, rusi svračak Lanius collurio, crvenoglavi svračak L. senator, strnadica kamenjarka Emberiza cia, itd. Od pataka zimovalica se izdvajaju ređe vrste, kao što su mali ronac Mergellus albellus, baršunasti turpan Melanitta fusca i gavka Somateria mollissima; dok se po stenama kamenoloma zimi može sresti retki puzgavac Tichodroma muraria.  

Na ekranu GPS, ova ruta - ne postoji
Predlog rute: Pored planinarskih staza i grebenskih puteva prohodnih za planinske bicikle i terenska vozila, u parku nema mnogo puteva (što se pozitivno odražava na stepen očuvanosti prirode). Imajte na umu da su specijalni rezervati prirode (prvi režim zaštite) zatvoreni za posete, osim uz posebno odobrenje uprave parka koje se izdaje u svrhe naučnog istraživanja. A kako se Đerdap deli na Gornju i Donju klisuru, uzvodno i nizvodno od D. Milanovca, ptičaru – đerdapskom početniku bih savetovao da se isprva fokusira na bližu i, u pogledu reljefa i puteva (mimo Đerdapske magistrale, naravno), prohodniju Gornju klisuru (padine i greben Severnog Kučaja, uključujući Šomrdu). 

Ljubičasto – predložena ruta;
crveno – magistralni put; 
zeleno – granica nacionalnog parka
Moj predlog je 20 km duga ruta od sela Dobre (155 km od Beograda) do Boljetina, kroz duboke bukove šume (visinske vegetacione pojaseve odozdo na gore obično čine šume hrasta, pa iznad njih, bukve, ali velika vlažnost klisure je to ovde okrenula naglavce, pa u senovitom podnožju raste bukva, a po osunčanom pobrđu više nje, hrast), pa dalje kroz livade Kurmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka. U Dobroj postoje dva porodična pansiona, Stanojević i Cvetković, pa možete baš tu da prespavate, da se sutra u sam cik zore bacite u ptičarenje.

Odvajanje s magistrale je istočno od Dobre – neposredno posle mosta s jarkocrvenom ogradom skrenite desno (sledite biciklistički putokaz za Kladovo i Donji Milanovac). Podloga je asfalt koji je od probijanja Đerdapske magistrale nestao sa mapa i iz sećanja, pa ga samo još ponegde ima, na drugim potezima ima više rupa nego puta, a na trećim se podloga sasvim oljuštila i stigla do šljunka, na koji su tu i tamo kiše nanele zemlju. No, ciljna brzina vožnje za ptičarenje i tako iznosi oko 30 km/h (link), pa i to uz česta zaustavljanja. Najviša tačka ove rute je na 500 m.n.m, gde se nalazi odvajanje desno za vrh Šomrdski Kamen (vi treba da nastavite levo za Boljetin). Od ptica, na toj deonici se mogu sresti osičar, sve ređi orao kliktaš, patuljasti orao, dugorepa sova, šumska sova Strix aluco, ćuk, prdavac, grlica, crna žuna Dryocopus martius, siva žuna, zelena žuna Picus viridis, retki planinski detlić, te srednji i mali detlić, šumska ševa, poljska ševa Alauda arvensis, rusi svračak, a tokom studijskog putovanja u okviru ovog projekta, tamo sam zabeležio i prvog crvenoglavog svračka unutar granica ovog nacionalnog parka. 

Jedna od boljih deonica puta
Popodne možete da obiđete 8000 godina staro neolitsko naselje i, od skora pod novim krovom, muzej Lepenski Vir, a do večeri se vratite kući. Ukoliko odlučite da ostanete još jednu noć, sutradan se možete zaputiti ka Kladovu (65 km od Milanovca ili 255 km od Beograda). Istočno odatle, između sela Kostol i Mala Vrbica, leži još jedno područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA), ribnjak Mala Vrbica sa mozaikom jezera sa tršćacima, okružen pašnjacima, vinogradima, peščarom i lesnim odsekom.

Ptice Male Vrbice: do sada zabeleženo oko 120 vrsta – među njima i riđovrati gnjurac Podiceps grisegena, mali vranac Phalacrocorax pygmeus, gak Nycticorax nycticorax, žuta čaplja Ardeola ralloides, mala bela čaplja Egretta garzetta, crvena čaplja Ardea purpurea, čapljica Ixobrychus minutus, crna roda Ciconia nigra, kašičar Platalea leucorodia, čegrtuša Anas strepera, grogotovac A. querquedula, patka njorka Aythya nyroca, eja močvarica Circus aeruginosus, vivak Vanellus vanellus, vlastelica Himantopus himantopus, obična čigra Sterna hirundo, belobrka čigra Chlidonias hybridus, crna čigra Ch. niger, grlica Streptopelia turtur, kukumavka Athene noctua, leganj Caprimulgus europaeus, pčelarica Merops apiaster, modrovrana Coracias garrulus, pupavac Upupa epops, stepska trepteljka Anthus campestris, bregunica Riparia riparia, obična beloguza Oenanthe oenanthe, senica vuga Remiz pendulinus, rusi svračak Lanius collurio, sivi svračak Lanius minor, španski vrabac Passer hispaniolensis i vinogradska strnadica Emberiza hortulana.

Ne zaboravite da pažnju ovde posvetite i okolnoj peščari, kao i lesnom odseku, a ne samo jezerima. U povratku možete istraživati Miroč. 

GPS koordinate predložene rute
  • Početak rute (Dobra): 44°37'45.92"N, 21°57'34.96"E
  • Završetak rute (Boljetin): 44°32'24.18"N, 22° 1'51.14"E
Preporučena literatura 

Grubač, B, Milovanović, Z, Šekler, M. (2013): Ptice Đerdapa/Birds of Djerdap. JP Nacionalni park “Đerdap”, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Veterinarski specijalistički institut “Kraljevo”, Donji Milanovac - Beograd. 

Linkovi



Ovaj ptičarski pregled nastao je prilikom studijske posete Đerdapu u okviru projekta NVO Supernatural Birdwatching Beograd i NP Đerdap” koji je finansirao DCC (Dunavski centar za kompetenciju), tokom koga je evaluiran potencijal Dunava za razvoj ekoturizma s ciljem da se domaćim i stranim gostima ponudi birdwatching kao turistički proizvod Podunavlja.

22 август 2014

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke.

Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije).

IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između reka i nasipa. Jedina područja unutar IBA, a preko nasipa, jesu makiške šume, bare Veliko Blato i Reva, kao i Gradska šuma kod Pančeva (između starog i novog puta). Do sada je zaštićen sasvim mali deo IBA, Veliko Ratno ostrvo i zimovalište malih vranaca na Savi, ni 200 ha, ali se u najskorije vreme očekuje zaštita dunavskog forlanda od Pančevačkog mosta pa do naspram Kovilova (što uključuje i Kožaru), kao i bare Veliko Blato.

Pet najboljih mesta za posmatranje ptica duž Dunava
Sledi izbor pet najboljih mesta za posmatranje ptica duž Dunava, a da pri tom ne izlazite iz grada.


Dorćolski kej
 
Kej majora Gavrilovića, obično nazivan Dorćolski kej ili, po sportskom centru, 25. maj (44°49'50.68"N, 20°27'16.01"E), nesumnjivo je jedno od najboljih mesta za ptičarenje u glavnom gradu (pristup: do tamo voze autobusi 79 i 24). Sudaranjem dve moćne rečne struje, Save sa prosečnih 1685 m3 vode u sekundi sa Dunavom sa 5476 m3/sec, dolazi do usporavanja toka i taloženja nanosa, čemu dugujemo i postojanje ostrva na ušću, kao i plićaka oko njih. A sve to privlači ptice vodenih staništa, posebno gnjurce i kormorane, patke i labudove, ponekad i guske. Ako izuzmemo manja jata uz obalu, ptice se pretežno grupišu u plićoj i usporenoj vodi uz Veliko Ratno ostrvo, pa su kojih 400 i više metara udaljene, što zahteva malo snažniju optiku.

Najbolji period za ptičarenje ovde je od pozne jeseni pa do kraja zime. Kada prostrana močvarna područja na severu Evrope počne da okiva led, ptice koje se u vodi i hrane prisiljene su da krenu ka jugu. A srpski potez Dunava se retko ledi, pružajući tako odlične uslove za zimovanje u više sektora, među njima i na vodama beogradskog ušća.  

Na samom Ratnom ostrvu i okolnoj akvatoriji zabeleženo je oko 170 vrsta, od čega je sa ovog keja posmatrano preko 90 vrsta ptica. U zimskim mesecima se oko Ratnog ostrva okupi i desetak hiljada gluvara, riđoglavih pataka i liski, iako je za toplijih zima taj broj obično tek par hiljada. A među tolikim hiljadama ptica uvek su prisutne i neke ređe vrste, koje zahtevaju pažljivo osmatranje i oštro oko da bi u masi bile uočene. 

Ptice: Zimi su redovni sivi galeb, patka dupljašica, patka njorka, a česte su i plovke zviždara i šiljkan, dok u ređe vrste spadaju veliki ronac (povremeno i srednji), prevez, morska crnka, baršunasti turpan, patka ledenjarka, kao i crnogrli morski gnjurac. Tokom zime redovni, mali vranci se ne gnezde u bližoj okolini, pa u proleće i leto odsustvuju iz grada. Od februara i u martu javlja se plovka grogotovac, a krajem marta se sa seobe vraća i nad obalom viđa crna roda (i ponovo na jesenjoj seobi krajem septembra i tokom oktobra). Na Ratnom ostrvu se i gnezdi par orlova belorepana koji se viđaju cele godine, a najlakše zimi, kada love patke oko ostrva. Tokom marta i novembra mogu se videti i ždralovi, a u jesen je posmatran je i retki mali galeb (sep-nov), kao i velika čigra (sep-okt)

Taktika: Ista kao i za Adu Huju (naredno mesto). 

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta

Patkarenje na Dorćolskom keju


Ada Huja
 
Sledeća zimska tačka nalazi se kojih 4,5 km nizvodnije – ozidani kej na Adi Huji (44°49'23.87"N, 20°30'35.54"E). Ovde je Dunav dvostruko širi pa, iako je ornitološki teleskop poželjan i na dorćolskom keju (ali tamo možete i bez njega), na Adi Huji praktično ne možete bez snažnijeg uvećanja. Jedini plićaci koji mame ptice nalaze se uz suprotnu obalu, 1000 metara od vas, ali oni privlače znatno manji broj i vrsta i jedinki. Pa zašto onda uopšte dolaziti ovde? Zbog galebova koji ujutru i popodne plivaju na sred reke, kao i jata u letu, posebno prisutnih u pozno podne, kada se desetine hiljada ptica vraćaju s komunalne deponije u Vinči ka svojim (još uvek nedovoljno poznatim) spavalištima. Najbolji period za ptičarenje je od pozne jeseni pa do kraja zime.

Pristup: do Ade Huje idu 25P, 32, 32E, 35, 35L, 74, 202; izađite na četvrtoj stanici posle Pančevačkog mosta. Postoje dva pristupna puta do keja, oba markirana žutim putokazima za prodavnicu "Uradi sam".

Ptice: Ovde se sreću desetine hiljada običnih galebova, te hiljade morskih i nešto manje sinjih, kao i sivih galebova (koliko se slično zovu, podjednako slično i izgledaju i potrebna je umešnost i iskustvo da bi se uzajamno razlikovali). U svoj toj masi naći će se poneki mrki galeb, u proseku nekoliko puta svake zime. Ipak, prave retkosti Ade Huje su četvrti crni galeb (zima 2013-14) i šesti veliki crnoglavi galeb (februar 2012) ikada posmatrani u Srbiji. Redovno se viđaju i mali vranci, povremeno i orao belorepan, a tokom hladnijih perioda zime ovde su beleženi i veliki ronci. (U proleće se na Milićevom brdu, iznad Ade Huje, mogu sresti i živopisne pčelarice, koje se tu gnezde u rupama u kopovima ilovače. Iz Afrike se vraćaju početkom maja, da se u drugoj polovini jula počnu okupljati u manja jata i već od sredine avgusta seliti u Afriku.)

Taktika: Za oba ova keja važi, nemojte raniti izjutra - nad vodom je često magla. Dešavalo mi se da u gradu nema ni traga magli, pa siđem do reke – koju potom uopšte ne vidim, o pticama da i ne govorim. Oblačite se u više tankih slojeva, biće vam toplije, a po potrebi ćete se i lakše raskopčati. Nad rekom uvek ima nekog strujanja vazduha koje je zimi vrlo neprijatno - ne zaboravite toplu kapu i rukavice. Planirajte obilazak tako da ptičarenje završite čajem ili kuvanim vinom u nekom kafeu.  

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta

Galebarenje na Adi Huji


Kožara 

S dolaskom proleća, preporučljivo je istražiti levu obalu Dunava. Jedno od najbližih područja jeste plavna zona Kožara (44°51'15.97"N, 20°26'0.02"E), između reke i nasipa, a naspram Velikog Ratnog ostrva. Najbolji period za ptičarenje je april/maj i odmakli avgust/septembar.

Pristup: Ako idete automobilom, nakon Pančevačkog mosta sledite Zrenjaninski put do četvorokrake raskrsnice (44°52'42.83"N, 20°27'59.96"E) na kojoj skrećete levo, pa pratite put, da nakon trećeg pređenog kanala skrenete polulevo i uđete makadamom na područje Kožare. Ako idete autobusom, uzmite 104, idete istom rutom, a sidjite posle rasadnika Flore Expres, pa pešice preko nasipa. Jednom unutar Kožare, sa puta možete pešice i levo i desno, a ako krenete levo, čeka vas veće prostranstvo za istraživanje. 

Staništa: Iako ćete se najviše kretati rubom plantaža klonske topole, nailazićete i na manje autohtone sastojine hrasta i jasena, a što dalje nizvodno odmičete, na pojaseve autohtonih vrba i topola. Vlažne livade su pretežno zarasle u šibljake invazivnog američkog bagremca. 

Ptice: na samoj Kožari poslednjih godina zabeleženo je oko 110 vrsta - labud grbac, plovka grogotovac (obe su gnezdarice Kožare), crna roda, mali vranac, žuta čaplja, gak, kobac, lastavičar, crvenonogi i sprudnik pijukavac, retka siva žuna (novembar), mali detlić, vodomar, vuga, gavran, žuti voljić, obični i šumski zviždak, dugorepa senica.

Taktika: S toplijim vremenom menja se i dnevni raspored aktivnosti ptica, pa s njim – i ptičara. U proleće se ide rano ujutru, od izlaska sunca, pa još 3-4 sata, jer kasnije uglavnom opada aktivnost ptica; i potom ponovo popodne, nekoliko poslednjih sati obdanice (ali su ptice tada ipak manje aktivne nego ujutru). U zavisnosti od vodostaja, razmotrite nošenje gumenih čizama, a od početka maja nosite i insekt repelent.

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta


Reva
 
Sledeće mesto, zanimljivo u proleće (sezona gnežđenja tokom maja i juna) i pozno leto (jesenja seoba tokom avgusta i septembra), jeste bara Reva (44°50'51.73"N, 20°31'59.39"E) u Krnjači. Toponim “reva” označava rukavac koji odvodnjava rit, a Reva je u prošlosti odvodnjavala svih 400 km2 Pančevačkog rita, pre nego što je isušen u prvoj polovini XX veka.

Pristup je preko Pančevačkog mosta i dalje za Pančevo. Za samu baru se skreće nakon MOL-ove benzinske pumpe desno, a naspram velikog žutog znaka za “Pevec”. Ako idete autobusom, uzmite 108 kod Omladinskog stadiona (ide na svakih pola sata) i siđite kod Rafinerije Beograd. Dalje vas iza MOL-ove pumpe i pored Jeep Commerce-a vodi makadam koji ide sve do Dunava. Zaustavite se kod mosta preko bare i osmatrajte s trotoara (posle možete da istražite i nasip duž Dunava).

Skretanje s Pančevačkog puta
Staništa: otvorena voda, lokvanji i pojas trske uz baru, autohtone vrbe i topole sa severne i plantaža klonske topole s južne strane Reve. Naspram bare, a duž Dunava, pružaju se kubici, niz bazena nastalih kopanjem zemlje za izgradnju nasipa, koji u sezoni gnežđenja pružaju uvid u to šta se sve gnezdi u plavnoj zoni reke.  

Most preko bare Reve - mesto za ptičarenje
Ptice (samo bara): labud grbac, plovka grogotovac, patka njorka, mali gnjurac, čapljica (lako se viđa), žuta čaplja, gak, orao belorepan, žalar slepić, polojka, sprudnici pijukavac i migavac, belobrka čigra, kukavica, soko lastavičar, rusi i sivi svračak, senica vuga, veliki trstenjak.

Pogled ka istoku - tu je uvek više ptica
Taktika: Po sunčanom vremenu izbegavajte da dođete neposredno po izlasku sunca, jer se veći deo bare pruža ka istoku, pa će vas zaslepiti refleksije sunca sa površine vode. 

Mimo ptica, Reva je i značajno stanište odonata (vilinskih konjica). Dok je u Vojvodini zabeleženo 37 vrsta, sa ove bare je poznato čak 30.

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta


Veliko Blato
 
Veliko Blato (44°52'11.50"N, 20°29'27.73"E) je jedan od poslednjih močvarnih ostataka nekada po lovu na barske ptice nadaleko čuvenog Pančevačkog rita. 

Pristup Zrenjaninskim putem do kanala Sebeš, pa pred samim mostom desno. Autobusi 95, 96 i 104 staju odmah nakon mosta. Na Velikom Blatu se danas nalazi ribnjak Mika Alas,  koji je privatno vlasništvo, pa je pre posete potrebno pitati telefonom upravu za dozvolu za oblizak (do sada su uvek bili naklonjeni posetiocima s dvogledom).

Period: Veliko Blato je zimovalište, odmorište tokom seobe i gnezdilište ptica, pa je područje zanimljivo za posete tokom čitave godine. Zimi se ovde okupljaju brojni galebovi, čaplje i patke, uključujući šarenu utvu koja se kod Ratnog ostrva retko viđa. U februaru kreće seoba močvarica koja će u martu dostići vrhunac. U aprilu je izražena seoba ptica pevačica, dok na površini ribnjaka ćubasti gnjurci izvode svoje ritualno udvaranje. Na Velikom Blatu je i gnezdilišna kolonija gaka, te crvene i žute čaplje. Nakon gnežđenja počinje malo zatišje, da se sa odmicanjem leta po muljevitim rubovima jezera pojave šljukarice. Najizraženija seoba pataka je tokom novembra i decembra, a u januaru se ribnjak prazni, pa se prostrano jezero pretvara u nekoliko manjih bara.

Januarski sumrak na ribnjaku, 2014.
Staništa: otvorena voda, muljeviti plićaci mladičnjaka i, po nižem vodostaju, glavnog jezera, pojas trske oko jezera (najširi sa istočne strane). 

Ptice: ovde je zabeleženo oko 90 vrsta, što ni približno nije kompletan broj – divlja guska, šarena utva, plovke kašikara i grogotovac, patka njorka, čapljica, crvena i žuta čaplja, gak, bela i crna roda, eja močvarica, zimi i poljska eja, orao belorepan (lako se viđa, posebno u pozno proleće), vivak, crna čigra (na seobi), belobrka i obična čigra, senica vuga, brkata senica, obični cvrčić i cvrčić trščar, livadska trepteljka, barska strnadica.

Taktika: Ribnjak je moguće obići pešice, u krug (oko 6 km), a možete i samo trećinu tog kruga, pa se vratite (u tom slućaju krenite na zapad, pojas trske je uži, pa se više vidi), ali nemojte zaboraviti ni mladičnjake, istočno od upravne zgrade. U zavisnosti od vremenskih prilika prethodnih dana, razmotrite nošenje gumenih čizama, a od početka maja nosite i insekt repelent.

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta


Dodatni linkovi




Povežite se s lokalnim ptičarima: Liga zaornitološku akciju Srbije

Potražite lokalne ptičarske vodiče: Your local Birdingpal guide


Naredni vodič: Đerdap za ptičare

Ovaj vodič je razvijen u okviru evaluiranja potencijala Dunava za razvoj ekoturizma, a tokom izvođenja projekta NVO Supernatural Birdwatching Beograd i NP Đerdap” koji je finansirao DCC (Dunavski centar za kompetenciju), s ciljem da se domaćim i stranim gostima ponudi birdwatching kao ekoturistički proizvod Podunavlja.