16 јул 2014

Auto-ptičarski vodič kroz planetu Zemlju

Ili, kako videti 2000 vrsta za što manje para?

Od Afrike.... (foto (c) The Biggest Twitch)
Posle nekog vremena provedenog u muvanju po kako-tako očuvanoj prirodi, ali i betoniranim obalama reka, pa čak i komunalnim deponijama – sve to u potrazi za pticama, počne da vas kopka kako da pronađete još vrsta, koliko ih je uopšte moguće posmatrati za života? Evo kako se stiže do 8000 posmatranih vrsta; ali, kako uopšte stići do prvih 2000? 

Ornitolozi ptice razvrstavaju i po biogeografskim regionima, ali kako se pečat u pasošu ne dobija na granici regiona, već države, iz praktičnih razloga ću pokušati da ih rasporedim unutar oko 200 država. Drugim rečima, ako želite da vidite više vrsta, morate povećati broj pečata u svom pasošu. A to – košta.

Npr, Antarktik nesumnjivo nudi fantastične prizore albatrosa i pingvina, ali ima samo 40 vrsta ptica (80, ako uračunamo i okolna ostrva), a predstavlja jednu od najskupljih destinacija planete, što ga precrtava s liste poželjnih. S druge strane, Indija nudi preko 1100 vrsta ptica (na nivou zemlje – broj vrsta oblasti koju obilazite može biti manji) i, ako znate kako, prilično niske putne troškove, uprkos infrastrukturi koja varira od vrhunske do komične. 

Zato proučite koje su to zemlje sa najviše vrsta ptica, pa proverite šta o tamnošnjoj političkoj, bezbednosnoj, infrastrukturnoj i zdravstvenoj situaciji kaže britanski Foreign Office. (Šta kaže MSP je sasvim irelevantno, budući da isto služi da od vaših para promoviše gologuze diplomatkinje s pedigreom poznatog nano-univerziteta.)

Po odobrenju Kita Barnsa iz agencije Tropical Birding, koji ovu oblast poznaje bolje nego što ću ja ikada, preneću ovde nekoliko njegovih zaključaka i saveta. Dakle, kada sa liste oko 200 država planete Zemlje precrtate one neupotrebljive, ostaje vam možda stotinak zemalja za razmatranje. Odatle će ih precrtavati poslednji presudni faktor – debljina vašeg buđelara. Pokušaću zato da se osvrnem na izbor onih koje vam za potrošenu sumu obećavaju najdužu listu posmatranih vrsta.

...do Bliskog Istoka (foto (c) The Biggest Twitch)
Barns početnicima preporučuje četiri putovanja od po tri nedelje i oblazak četiri biogeografska regiona – Indomalajski, Afrotropski, Neotropski i Australoazijski – uz mogućnost posmatranja 2000 vrsta (raspon od 1700 do 2300). Njegova procena ukupnih troškova u lokalu (bez aviona do destinacije) oscilira od 17.500 američkih dolara za individualna putovanja, pa sve do 30.000$ za učešće u organizovanim ptičarskim turama (vreme pisanja: jesen 2008; no, pročitajte i komentar pri kraju teksta).

Indomalajski (Orijentalni) regionTajland
mogućih 400 do 450 vrsta za 21 dan; troškovi u lokalu 4200$ do 7500$

Na Orijentu, Tajland se kao poznata turistička destinacija, a sa 900 vrsta ptica, nameće kao logičan prvi izbor. Staništa započinju močvarama oko Bangkoka i nastavljaju preko vlažnih nizijskih pa sve do planinskih šuma na severu, a budući na sredokraći seobenih puteva iz Azije ka Australiji, mimo brojnih i raznobojnih stanarica, ova zemlja nudi brojne Palearktičke i, posebno, himalajske migratorne vrste. Potraga za fazanima, kljunorošcima, pitama i širokokljunama može da iznedri fantastičnih 400 do 450 vrsta za tri nedelje.

Ručak na pticoosmatračnici na obroncima Himalaja, Indija
(foto (c) The Biggest Twitch)
Mimo Tajlanda, razmotrite i severnu Indiju (Baratpur, obronci Himalaja oko Naini Tal i NP Korbet treba da iznedre okio 400 vrsta) i kinesku provinciju Sečuan (čak 15 vrsta fazana i oko 270 vrsta za tri nedelje).

Afrotropski (Etiopski) regionKenija
600 do 700 vrsta za 21 dan; troškovi u lokalu 5500$ do 9000$

U ovom regionu, Kenija sa 1150 vrsta ptica predstavlja prvi izbor za afro-početnike. Velika raznovrsnost staništa, od primorskih šuma, preko vlažnih i sušnih savana do planinskih šuma, pustinja, ali i najistočnijih nizijskih kišnih šuma – čitava Afrika u malom; omogućava da se za četiri do pet nedelja vidi i do 800 vrsta ptica i preko 50 vrsta sisara.

Mimo Kenije, razmotrite i Južnu Afriku (najbolja infrastruktura na kontinentu), Etiopiju (najdostupnije sušne savane kontinenta i brojne vrste koje se samo tu sreću) i Kamerun (najraznovrsnija šumska staništa na kontinentu, od nizijskih do planinskih, sa redovnim posmatranjima preko 100 vrsta u danu) – svaka nudi oko 500 vrsta za tri nedelje.

Neotropski regionEkvador
500 do 800 vrsta za 25 dana; troškovi u lokalu 3500$ do 5000$

Ekvador (foto (c) Tropical Birding)
Najzad, od svih kontinenata, Južna Amerika ima najviše vrsta ptica, a sa svojom dobrom infrastrukturom, Andima i Amazonijom, te sa 1600 vrsta, Ekvador nudi najbolje od najboljeg. U zavisnosti od uloženog truda, za tri nedelje je moguće videti između 500 i 800 vrsta. Glavninu vremena treba provesti na nižim obroncima Anda, gde je i najveća raznovrsnost ptičjih vrsta.

Pored Ekvadora, svakako razmotrite i jugoistočni Brazil (kombinacija atlanskih kišnih šuma oko Rija i Sao Paola, plus močvare Pantanala i južni Amazon – 550-650 vrsta za 3 nedelje), Venecuelu (Amazonija i Andi, morska obala i močvare Ljanosa obećavaju preko 500 vrsta za 3 nedelje) i, nešto severnije, Meksiko (okolina grada Guahake, te Čiapos i Jukatan nude oko 550 do 600 vrsta za četiri nedelje).

Australoazijski (pod)region – Istočna Australija
400 do 420 vrsta za 21 dan; troškovi u lokalu 4300$ do 8500$

Od tropskog Kvinslenda na severu, pa do umerene klimatske zone Tasmanije, za nepune tri nedelje moguće je videti 400 do 420 vrsta – više od polovine ukupnog broja vrsta Australije. Barns preporučuje start u Kernsu i istraživanje Koralnog grebena i šire okoline, potom Brizbejn i Novi Južni Vels i, za kraj, šume Tasmanije.

Plus: Zapadni PalearktikMaroko
250 do 300 vrsta za 14 dana; troškovi u lokalu 3500$ do 5000$

Zašto sad Zapadni Palearktik (Evropa sa severnom Afrikom i Bliskim istokom) kada je to jedan od pticama najsiromašnijih delova planete Zemlje? Zato što u njemu živite i što su vam rubovi tog područja najbliže egzotične desetinacije za ptičarenje; a moj utisak je da je Barns prilično ležerno procenjivao troškove i da bi ovo putovanje trebalo da košta znatno manje – što vam može biti delimična smernica za razumevanje troškova u drugim delovima Sveta. Od barskih ptica po estuarima (rečnim ušćima čiji vodostaj znatno oscilira pod dejstvom plime i oseke) do planinskog venca Atlasa gde se može sresti praktično svaki pernati stanovnik Evrope, pa sve do prostranstva Sahare sa svojim trkalicama, sadžama i ševama, dve nedelje Maroka vam mogu doneti 250 do 300 vrsta (od oko 460, koliko je u ovoj zemlji zabeleženo).

Jukatan, Meksiko (foto (c) Tropical Birding)
Šta još dodati? Pored ovih, razmotrite i mogućnosti ptičarenja u Karibima, Ugandi ili Indoneziji, da samo neznatno proširim listu. Nadam se će vam ove ideje pomoći da proširite ptičarske vidike i znatnije povećate svoju životnu listu. A ako se odvažite na ma koje od ovih putovanja, jedno je sigurno – svakako ćete imati o čemu da pričate kada se vratite kući.

06 јул 2014

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki
(foto Wikimedia Commons)
Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim.

Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe.

Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos) najbliže područje, koje svake godine posećuju horde srpskih turista – pa i čitalaca mog bloga, sledi popis lokaliteta koje vredi obići ako već letujete u blizini.

   Sever i istok Halkidikijajezera Koronia i Volvi (koordinate lokaliteta slede na kraju bloga)

Jezero Koronia (foto Wikimedia Commons)
Bliže Solunu, 12 km istočno, leži jezero Koronia. Nažalost, ono je na putu da se svede na baricu. Za tri i po decenije mu je površina smanjena više od tri puta, a današnja dubina iznosi svega 60 cm. Voda je jako zagađena od solunske industrije i poljoprivrede, pa ipak, krajem leta tamo umeju da se okupe hiljade plamenaca (flaminga). Oko 35 km od Soluna nalazi se jezero Volvi, drugo po veličini jezero Grčke. Duboko oko 20 m, ono je u dosta dobrom stanju i tamo se viđaju pelikani, čaplje, eje, čigre... Na jezerima se sreću i kratkoprsti kobac, modrovrana i leganj.

Čim se napusti poluostrvo, nakon Asprovalte, idući ka Kavali, pa neposredno posle Sikije, a pre Limanija, leži omanja delta reke Strymon (Struma) koju vredi obići tokom seobe, kada se tu, između ostalog, mogu sresti kudravi nesiti.

   Zapad - zaliv Thermaikos

Jugozapadno od Soluna pruža se zaliv Thermaikos, na čijoj istočnoj obali  (tj. zapadu Halkidikija), a idući od juga (od Kasandre) ka severu, leže lagune Epanomi, Ormos i Angelohori. Kod ovih i sličnih laguna posebno je izražen i element sreće – ako ima vode, biće i ptica, a ako ne, džabe ste se trudili.

Solana Angelohori, foto (c) Grethe Haugøy‎
Najprostranija od njih je solana Angelohori (ulaz iz istoimenog sela kroz žutu kapiju),  gde se na seobi viđa veliki broj raznih vrsta šljukarica (iskreno, slabo ćete koju videti bez teleskopa), dok ćete po okolnim dinama videti veliki broj tekunica. U proleće, ovde se gnezde vlastelice, sabljarke, ćurlikovci, morski žalari i male čigre.

Dalje severno, na samoj zapadnoj periferiji Soluna leži leži laguna Kolohori, koja može da vam ponudi bekstvo iz šoping-groznice, ukoliko budete prisiljeni da uđete u sam grad. U septembru se tu viđa orao ribar, kao i plamenac i kudravi nesit.

Idući obalom zaliva Thermaikos dalje ka zapadu nailazite na delte reka Axios (Vardar), Loudias i Aliakmon i, nešto južnije, močvaru Nea Agathoupoli (severno od istoimenog mesta na obali). Delte su u prošlosti činile jedinstven močvarni pojas, ali ih je širenje poljoprivrede smanjilo i svelo na uske pojaseve oko samih reka. Ovde se leti sreću ražanj (ibis), riđi mišar, belonokta vetruška, ostrigar, ćurlikovac, crnoglavi galeb i debelokljuna čigra, između ostalih. To područje leži kojih 25 km severno od Katerinija i Paralije, odakle mu je i najlakše prići.

Treba dodati da je Paraliji ipak najbliže močvarno područje Alikes Kitrous na samom kraju plaže na kojoj naselje leži, ni deset kilometara severno, a unutar na karti upadljivog rta i neposredno južno od naselja i lučice Aliki. Tu se leti sreću zijavac, mala ševa, te crvenoglavi i sivi svračak.

   Centar i jug Halkidikija

Naspram Nea Mudanie, na samom ulazu na poluostrvo Kasandru, s istočne strane prostire se močvarno područje Agios Mamas, a dalje ka jugu, na zapadnoj obali, a naspram istoimenog naselja, leži močvara Nea Fokea. Na sred Sitonije se nalazi šumovito prostranstvo planine Itamos, ispresecano odličnim makadamima, a usred „dlana“ Halkidikija leži niska planina Cholomontas, dobro mesto za šumske ptice.

   Gde da pronađete dopunske informacije

Na sajtu Helenskog ornitološkog društva, područja od međunarodnog značaja za ptice (IBA) centralne Makedonije nabrojana su na ovoj strani.

Takođe, više o ovom području možete pročitati i u nedavno objavljenom vodiču gde posmatrati ptice u Grčkoj (delte između Katerinija i Soluna – str. 54; lagune severno od Katerinija – str. 64; jezera Volvi i Koronia – str. 70), u izdanju Helenskog ornitološkog društva, dostupnom u papirnoj verziji (pišite na info@ornithologiki.gr), ali i online kao pdf i kao aplikacija za android.

Na sajtu Birdwatching in Northern Greece više o zalivu Thermaikos potražite ovde, a papirni vodič za sever zemlje možete naručiti na ovoj strani.

   Koordinate pominjanih lokaliteta – redosledom pominjanja

Koronia, jezero: 40°40'35.03"N  23° 9'56.72"E

Volvi, jezero: 40°40'23.47"N  23°29'33.55"E

Strymon, delta: 40°47'16.50"N  23°50'46.18"E

Epanomi, laguna:  40°23'19.07"N  22°54'13.32"E

Ormos, laguna: 40°26'16.33"N  22°51'57.59"E

Angelohori, solana : 40°29'9.77"N  22°49'24.92"E

Kolohori, laguna: 40°37'50.54"N  22°51'52.71"E

Axios, delta: 40°33'52.41"N  22°42'51.24"E

Vardar, delta: 40°33'52.41"N  22°42'51.24"E

Loudias, delta: 40°32'56.39"N  22°40'6.40"E

Aliakmon, delta: 40°30'10.79"N  22°37'21.39"E

Nea Agathoupoli, močvara: 40°28'20.98"N  22°35'4.14"E

Alikes Kitrous, solana: 40°20'25.29"N  22°38'4.08"E

Agios Mamas, močvara: 40°13'41.51"N  23°19'56.55"E

Nea Fokea, močvara: 40° 6'49.87"N  23°19'0.62"E

Itamos, planina: 40° 7'39.38"N 23°49'9.35"E

Cholomontas, planina: 40°22'60.00"N 23°29'60.00"E

U sledećem bloguvodič za ptičarenje kroz planetu Zemlju