DVOGLED I VESLO

Ne znam šta rade ti nesrećni nazovi-meteorolozi: nekoliko dana vremenskih prognoza, pa čak i ona u vestima u 11 prethodne večeri, sve su sugerisale hladno jutro, pa kasnije skoro 10 stepeni i – sunčano! Uprkos tome, temperatura je i dalje uporno ispod nule, po granju je inje, a magla može nožem da se seče. Naravno, pošao sam u – ptičarenje, pa mi je pogled na maglu (u maglu? svakako ne – kroz maglu, to nije bilo moguće) izmamio nekoliko lepih misli na temu nazovi-stručnjaka koje iz puke uljudnosti neću podeliti s vama. Kola poskakuju zemljanim putem, pokraj koga me dočekuje barska strnadica , na niskoj grani... pa izvodi pravi ples, trzajući bočno repom i potom brzim koracima u stranu prateći svoj rep. Mišar na njivi, mišar na žbunu..., mišari su bili najupadljivije ptice. Veći broj ovih ptica iz severnih zemalja dolazi da kod nas zimuje, ali se potom i vraćaju kući, ne ostaju kod nas da iz’edu sve fazane, začiće, lanad, prasiće , lovački podmladak i šta li već ne... Kafa u maglo...

Photos & translation © Ksenija Putilin A few cars move through the first cold of November over yellow grasslands (and it was only a day ago that I had had coffee in the warmth of an Indian summer sun), mottled with wooded hills of planted conifers. The Lada Niva heading the convoy stops, followed by all of the vehicles behind it, and twenty-odd ornithologists from the area between the Macedonia and Slovenia busily search the gloomy sky. These participants of the BirdLife workshop Wings Across the Balkans, have entered Ovche Pole, in the North-East of Macedonia – you have never heard of this place, unless you have relatives there. This is my first time here as well, after at least a decade of legends about it. Ravens over the nearby hill, then a Common Buzzard and … the reason we stopped, the rare Eastern Imperial Eagle soars over the hill ( If I had an eagle's wings, I would rise and fly with them, To our own shores, to our own climes, …) and lands on top of th...

Driving through bright yellow leafs of beech forests in carst region of Southern Kucaj Mt. in eastern Serbia on an early November day... Sun shining through leafs while following a winding forest road towards a small lake. Tranquil moments by the water and two Dippers appearing from somewhere, one of them staying near to hunt aquatic insects submerging its whole body, even diving. Pure magic.

Sedam sekretara i sedam samuraja, sedam grehova i sedam patuljaka, sedam vrhova i sedam mora, sedam gora i sedam čuda, sedam veličanstvenih … sedam osmina, (…ubijeno) sedam boraca nove libijske vlade, (…od penzije) sedam vekni hleba više … basta!  A kako mi ipak nije bilo dosta googlovanja za smislom broja sedam, napravio sam izbor 49 ornitoloških vrhova Srbije. Naime, program međunarodno značajnih područja za ptice (Important Bird Areas ili IBA) BirdLife Internationala uz pomoć domaćih stručnjaka radi na identifikaciji IBA područja, njihovom monitoringu i zaštiti. A neko područje stiče status IBA ukoliko ispunjava stroge kriterijume zasnovane na prisustvu ugroženih vrsta ptica.  Oko 12.000 područja u skoro 170 zemalja do sada je steklo status IBA, a u Srbiji su identifikovana 42 IBA područja. Sledi izbor sedam reprezentativnih IBA sa po sedam značajnih i za to područje karakterističnih vrsta ptica, ili, kako bi to HMH rekao, sedam rana od sedam jarana:   ...

Bilo je oko 30 učesnika , posmatrano je 18 vrsta ptica, a najbolje su bile vodomar , koji se neprestano pokazivao, svaki čas proletao, lovio, pa čak i dva vodomara koji su se jurili nad vodom; i mladi belorepan nad Ratnim ostrvom, koji je malo kasnije, kod kule Nebojše, iz Save izvukao i ribu! (To poslednje, doduše, nisam video, iako sam bio tu - samo su mi prepričali. Baš tada sam pozajmio dvogled jednom početniku i slušao prenos “spušta se… lovi… uspeo je! izvukao je ribu” i mislio, dobro, bar on ima šta da pamti, sve dok ga ne čuh kako, dok je beznadežno šarao dvogledom unaokolo, pita: “A gde je ta ptica?? ”) Vodomar © Duško Damjanović Bilo je i direktno uključenje u emisiju Radio Sava Dvestadvojke, pa su mi prijatelji koji su kasnili, po dolasku rekli da su u kolima, usput, slušali direktan prenos. Pričajući deci o pticama, zaneo sam se i pomenuo fotosintezu (tu je do skora bila kolonija čaplji, koje svojim izmetom prekrivaju lišće, pa se zato suše grane sa gnezdima…) i ...

EuroBirdwatch se svake godine održava tokom prvog vikenda u oktobru. U Srbiji, gde se se organizuje od 2005, preko 520 učesnika je na preko 50 izleta posmatralo preko 160.000 jedinki u okviru 111 vrsta ptica.  Vodomar © Miloš Popović Liga za ornitološku akciju Srbije - Evropski vikend posmatranja ptica na Ušću, Beograd Vođa terena: albicilla Trajanje ptičarenja: jedan sat, do sat i po, izuzetno i duže - već prema raspoloženju učesnika i ljubaznosti ptica Sastanak 1. oktobra na parkingu na Ušću (kod picerije Asteriks), sa leve (zapadne strane) ujutru u 9.30 sati. Tu se, između broda-restorana Aleksandar (desno) i kasarne rečne mornarice (levo), nalazi skelet dvospratnog splava koji nikada nije završen i s koga se pruža dobar pogled na naspramnu Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo), njene obale i ptice močvarice koje ih koriste za odmor. Očekuje se sunčano vreme, ujutru 12oC, a u toku dana i do 24oC. Priručnik za identifikaciju vrsta će biti obezbeđen. Ako možete, ponesite ...

Prošlog meseca, u Indoneziji je čovek stupio na Mesec - ili bar zamalo... Foto: Birdtour Asia Naime, Britanac Tom Gullick (levo) je broj vrsta ptica koje je posmatrao u prirodi, slobodne i nepovređene, popeo na 8900 (jeste, osam hiljada devet stotina), ili skoro 90% svih vrsta na planeti. I, treba li dodati, više no ma ko drugi, ikada, od početka sveta i veka. Većina ptičara pravi ‘životnu’ listu, koja uključuje sve vrste ikada identifikovane žive i u prirodi (moja je negde između 600 i 700, nisam stigao da nakon puta u Indiju uporedim tamo posmatrane ptice s onim afričkim, da vidim koliko imam preklapanja). Kako ste par desetina vrsta već imali prilike da posmatrate/upoznate i pre nego ste se počeli baviti njima, otuda lista praktično nikad ne kreće od nule, što je ohrabrujuće za početnike. Isprva vaša lista brzo raste, ali kada taj tempo uspori, pridodati novu vrstu donosi sve više zadovoljstva. Mnogi se tu ne zaustavljavu pa prave godišnje liste, liste pojedinih lokaliteta il...

photos copyright  ©  ms. & mr. albicilla Ne volim da se budim ako je napolju još mrak. Ma, to baš mrzim. I evo me na odmoru kako navijam sat (okay, telefon) na 5.30 – prerano, kako će se pokazati, ali prosto nisam znao kada izlazi to %$54#” sunce.  Sutradan, u sam cik zore, vozim oštrim krivinama kroz maslinjake (cik zore je ono doba kada se uglavnom razdanilo, ali suncu još ni traga – iz nekog neobjašnjivog razloga, ptice baš vole to vreme). Pogledom klizim po tlu ispod krošnji. Preključe sam tu video dve kamenjarke – moje prve ikada; vrstu koja je u Srbiji na ivici izumiranja, pa je čak i iz spiska lovne divljači izbrisana sa obrazloženjem: “ne postoji populacija koja se može loviti”. Nema ih. Pametnije od mene, kunjaju u nekom žbunu. (Ipak se malo brinem za svoju reputaciju: muškarac koji je uzbuđen zbog susreta sa – kamenjarkom???!) Zato me na putu dočekuje zec. Nešto kasnije i par stotina metara više (verovatno sam već na oko 1000 mnm), vozim kroz kamenjar k...

Popodne odmiče dok se niz serpentine spuštam ka močvari. Iza nje je kamenolom, ispred nje Argostolski zaliv, desno skupina borova, levo eukaliptusa. Posmatram sa glavnog puta. Isprva ništa pomena vredno, nekoliko malih belih i sivih čaplji , jedan vodomar … da li će mi on biti ‘najbolja’ ptica?  Spram makijom obraslog brda u pozadini spuštaju se – krila! Jako dugačka i irazito uska (iako je moj jedini albatros bio – prepariran, u Robertsovoj kolekciji u Transvalskom muzeju, to mi je bila prva asocijacija u pogledu proporcija krila), predugačka i preuska čak i za jednog sokola – osim morskog sokola .  Morski soko Falco eleonorae , copyright © Todor Todorov Prilično retka ptica – na planeti postoji jedva oko 6000 parova, koju ja posmatram tek drugi put (prvi je bio na Sitoniji 1994). Najveći deo populacije se gnezdi po grčkim ostrvima (i još ponegde po Sredozemlju). Za razliku od drugih sokolova, gnezde se kolonijalno (grupno) i, da tu ne bude kraj, ne gnezde se u pr...

Konačno, Swarovski CL mi je u rukama. Pojašnjenje: nisam ga dobio u vlasništvo, već samo izabran da ga testiram , ok, uživam u njemu i, potom (to je onaj bolni deo), vratim fabrici... A za one koji su pratili moje priče od ranije, pa me često dočekaju sa savetom koji sam im dao, da ne samo ne uzimaju u ruke igračke koje ne mogu da kupe, već ih uopšte i ne gledaju; jeste, nisam poslušao svoj, na ličnom iskustvu zasnovan savet (u čemu se verovatno krije jedan sasvim drugačiji, podsvesni savet...). Šta reći? Kada sam video najavu da će u julu lansirati novi model, pomislio sam: Ovo izgleda kao savršen lek za krizu srednjeg doba! I verovatno ću se kajati, no, taj ću most kontemplirati kad do njega stignem. Pre toga ću jednostavno uživati u savršenom dvogledu. Kao što znate, nije mi prvi put da testiram jedan Swarovski dvogled. I Macici je već testirala jedan. Naime, obavila je testiranje vodotpornosti EL-a, tako što je, hmmm... piškila po dvogledu od 2500 $. Savršeno je ...

I am chosen to test the new Swarovski model: CL Companion 8X30 (SWA58130).   Stay tuned.

Batokljun © Szabolcs Kokay Put se pruža uporedo sa Bojčinskom šumom. Ubrzo stajemo jer je svako za sebe video krupnu grabljivicu u krošnjama – B. je video crnu lunju , ali ja sam video nešto okrenuto nam leđima, što je u korenu kljuna pokazivalo krupnu žutu voskovicu i nama, koji smo pošli u potragu za orlom kliktašem , zaličilo na orla. B. ga nikada nije posmatrao, pa bi njemu taj bio nova vrsta. Kako je izašao da postavi teleskop, za trenutak mi je leđima zaklonio pticu i u sledećem trenutku je više nije bilo?! Ali, ako je nema nad šumom, nestala je među krošnjama, što belorepan ne bi uradio, ali kliktaš bi. Da li je..?? Čekamo još neko vreme, ptica se pojavljuje... ali, B. primećuje tamni zadnji rub s donje strane krila (što se kod mnogih ptica sreće jer melanin ojačava strukturu pera – ali to nije slučaj sa kliktašem), a ja čujem mjaukanje, poput glasanja mišara . Da nije i mišar negde u blizini? Nije u blizini, shvatamo kada dve crne lunje napadnu našeg – mišara. ...