DVOGLED I VESLO

Konačno sam kupio savršen ptičarski ruksak! Kada sam počinjao, ruksak mi uopšte nije bio važan, ostavljao bih ga na obali i ptičario dalje kajakom, ali potom sam počeo da tražim veći i udobniji model. Za kopneno ptičarenje valjalo je svašta natrpati unutra. Onda sam nabavio stvarno dobar teleskop , pa me je počelo nervirati što ničim nije fiksiran i leti po ruksaku tamo-amo. Pa sam razmatrao a) da nađem nekog majstora što kroji cirade da mi u ruksak nekako iznutra došije dve gurtne kojima bih mogao stegnuti teleskop ili b) fotografski ruksak koji to već ima, ali oni što valjaju teže i 3 kg (+ težina teleskopa + dvogleda + svega ostalog..). I najzad, Swarovski obnovi proizvodnju modela BP Backpack 30 (tj. naruči novi model i kontigent od nemačkog Deuter-a). Koncepcijski, to je namenski ptičarski ruksak: sve je već predviđeno, od fiksiranja teleskopa, preko vršnog džepa za dvogled (kad spuštate ruksak, da vam ne bude na samom dnu), plus tvrdo dno da sve zaštiti od udaraca.  Otvara s...

Nisam navikao na dobre vesti i sumnjičav sam prema njima. Šta bi mogla biti pozadina ovoga, neprestano se pita moj sumnjičavi um? Ali da se vratim unazad – možda ne znate vesti! Povodom 22. maja, Svetskog dana zaštite biodiverziteta, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je najavio da će Beljarica i forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićeni. „Kada je reč o zaštiti forlanada leve obale Dunava koji se nalazi oko Beljarice, njegova površine je 1.850 hektara, i nakon okončanja procedure pred nadležnim institucijama, Skupština grada Beograda će doneti odluku o zaštiti“, kazao je i dodao da su beogradska prirodna dobra još jedan od potencijala razvoja grada kroz promociju eko-turizma na održiv način. Za Beljaricu ste svi već čuli. To je prostrano plavno područje između Dunava i nasipa, na najširem mestu 2,1 km i nekih 9 km2 sezonski plavljenih priobalnih šuma, industrijskih plantaža topola, rečnih rukavaca i bara sa 60 vrsta sisara (srndać, divlja svinja, v...

Otkako sam pre 7 godina otkrio jezero Kerkini , svake godine mu se vraćam (osim ove…) i često ga nazivam najboljim mestom za ptičarenje na Balkanu. Bio sam u vreme prolećne ( april ) i jesenje seobe ( septembar /oktobar), gnežđenja (maj) i zimovanja (decembar/januar). Obišao sam pučinu i obale, susedne planine, šume, litice, kamenolome i tvrđave, te posmatrao više od polovine ovde zabeleženih vrsta ptica. I toplo vam ga preporučujem.    Nacionalni park jezero Kerkini je u stvari akumulacija na reci Strumi, nastala 1932. radi navodnjavanja okolnih njiva, sa istoka i zapada ograničena nasipima koji su 1980-ih dodatno uzdignuti i prošireni. Nalazi se na severu Grčke, oko 20 km od granice s Bugarskom (nedaleko od  tromeđe sa Severnom Makedonijom). Predstavlja jedno od 10 ramsarskih, te jedno od 196 IBA područja Grčke. Samo jezero leži na svega 35 m nadmorske visine (pa se zato retko ledi), dok se, severno od njega, planina Beles (na severnoj, bugarskoj strani: Belasica) uzdiž...

Dok ispod kokosove palme meditiram o ptičarenju i smislu života, zapenušano Karipsko more orošava slani povetarac. Svako malo, pokoji američki smeđi nesit (Pelecanus occidentalis) proleti nisko iznad talasa. Nalazim se u Puerto Viehu de Talamanki, na krajnjem jugoistoku Kostarike. Duboko udišem miris soli, znatno intenzivniji nego na Sredozemlju, i to komentarišem svom saputniku. On kaže: „Možda ga gandža koju oni momci puše čini tako jakim“.     Nastavljamo do prihvatilišta za lenjivce gde, čekajući početak ture s vodičem, sedam u kafe. S visokog drveta iznad bašte pada lišće pa, sećajući se saveta iz putničkog vodiča, proveravam krošnju da nisu tukani ili majmuni drekavci, ali ništa ne vidim... ups, nešto drugo pada, malo na moje lice, poput mladeža Sindi Kraford i, hrpa veličine pesnice, pored mene. Konobar žurno dolazi izvinjavajući se: „Nisam vas video, inače bih vas upozorio da ne sedate tu, taj sto pripada onoj zelenoj iguani [Iguana iguana] gore“....

Otvaram svoju staru terensku beležnicu: Ahmedabad, Gudžarat, zapadna Indija; prva beleška je od 24. novembra 2010. i kaže “belogrudi vodomar (Halcyon smyrnensis) 1”.   To mi je bila nova vrsta, za kojom sam već ranije bezuspešno tragao na rubu njenog areala u zapadnoj Turskoj. [Ova priča o mom prvom susretu s Indijom nastala je negde u zimu 2011.] Venčanje među muslimanskim življem Gudžarata, foto Dušanka Stoković-Simić Globalna ptičarska konferencija Pre nego što nastavim, moram da napravim digresiju i pojasnim da sam bio pozvan na Global Bird Watchers Conference u Džamnagar. Isprva sam to “global” gledao s izvesnom sumnjom, koju će ubrzo razvejati prisustvo učesnika od Filipina do Novog Zelanda, od Poljske do Južne Afrike i od SAD do Argentine – teško da je moguće biti mnogo globalniji od toga. Ptičarska konferencija: ulaz u salu, foto Dedy Istanto Konferencija se zvanično bavila migracijama ptica, ali je, nezvanično, bila podjednako posveć...

Foto Gordan Pomorišac Ili ovi će nas podave ko mačiće, oca im lopovskog! Ili o Beljarici ponovo, a nedovoljno. Bio sam tamo pre dve nedelje, kojih pola sata pošto se pomolilo sunce. Mrdulji se nešto u dubini onog kubika, nutrija? Izlazi na obalu, jok, previtko, drugačija glava, zašiljena njuška – vidra bre! Prvi put je gledam izvan vode, kako korača, pored oborenog debla vrbe, ka jednom gaku koji, više zbunjen nego uplašen, poleće, što je sigurno, sigurno je. A vidra nestaje negde u šiblju iza tog debla. Malo dalje je gužva, ptičji restoran. Okupile se čaplje (siva, mala i velika bela, žuta, te gak) i veliki vranci i obični galebovi i... crna roda! Crna roda je među njima, jarkocrvenog kljuna i nogu, te samo trbuha belog, sve drugo je crno – ali sa zelenim prelivom, prekrasna ptica. Vrebaju nešto u plićaku. Ubrzo proleće i belorepan, zbunjujući orao, naoko, nit odrasli, nit mladi! Kljun žut, dakle – odrasli? Rep jeste beo, no su mu krmila oivi...